Kosovski ministar odbrane u tehničkom mandatu Ejup Maćedonci ocenio je da raspoređivanje pripadnika tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga (MSS) u Gazi predstavlja važan korak za tzv. Kosovo. Kako je naveo, prvi kontingent brojaće 22 pripadnika, uz planirane rotacije sve do završetka misije, koji se očekuje do kraja 2027. godine, prenosi Radio Slobodna Evropa.
„Ovo je prvi put da je Kosovo deo misije pod mandatom UN. To pokazuje poverenje koje naši partneri imaju u naše vojne kapacitete da pružimo podršku u veoma osetljivom području, kao što je Bliski istok“, rekao je Maćedonci za RSE.
On je pojasnio da Kosovo od kraja prošle godine učestvuje u pripremama za formiranje međunarodnih stabilizacionih snaga, u tesnoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, uz direktno učešće američkog oficira za vezu u KBS.
„Odlazak našeg tima u Gazu je u punoj koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, a posebno sa komandom Međunarodnih stabilizacionih snaga, koje će voditi celu operaciju na Bliskom istoku“, naveo je Maćedonci.
Iako tačan datum raspoređivanja još nije potvrđen, pojedini izveštaji ukazuju da bi prvi kontingent mogao biti upućen već tokom ovog meseca. Radio Slobodna Evropa zatražio je potvrdu od američkog Ministarstva odbrane, ali odgovor nije stigao.
Uloga Sjedinjenih Američkih Država
Maćedonci je istakao da iz bezbednosnih razloga ne može da iznosi dodatne detalje, ali je ponovio da će prvi kontingent imati 22 pripadnika i da će se rotirati do završetka misije.
„Naravno, svesni smo rizika sa kojima se naš kontingent može suočiti, ali činimo sve što je moguće da te rizike ublažimo, da stvorimo logističke uslove, kako bi kontingent Kosovskih bezbednosnih snaga u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga mogao profesionalno da obavlja svoje poslove i pruži podršku Gazi“, rekao je Maćedonci.
Stručna mišljenja o rizicima
Stručnjaci, međutim, upozoravaju na složenost situacije na terenu. Analitičar za Bliski istok Haled Elgindi navodi da se stabilizacione snage suočavaju sa rizikom direktnog uključivanja u sukob ili potencijalnog instrumentalizovanja u političke svrhe.
„Ne mogu se odvojiti od političkog konteksta. Hamas je pokret otpora i pokušaće da ne preda svoje oružje. Stanovništvo je, s druge strane, izuzetno ranjivo. Videli smo šta je izraelska vojska uradila u Gazi – ono što mnogi stručnjaci smatraju genocidom. Pa kako možete delovati u okruženju u kojem vojni pokret, i Hamas i stanovništvo u celini, veruju da se suočavaju sa egzistencijalnom pretnjom?“, rekao je Elgindi za RSE.
Sličan stav izneo je i Čarls Kapčan, viši saradnik Saveta za spoljne poslove u Vašingtonu, koji ocenjuje da je misija i dalje nedovoljno definisana i da postoji neizvesnost oko njene konkretne uloge na terenu.
Ipak, kada je reč o učešću Kosova, Kapčan smatra da je rizik ograničen i da je doprinos pre svega simboličan.
„Rekao bih da nema mnogo ozbiljnih rizika, osim mogućnosti da vojnik bude povređen ili ubijen tokom misije, kao i mogućnosti političke reakcije na ovu obavezu. Generalno, ovo je doprinos niskog rizika“, kaže Kapčan za RSE.
