Sagovornici Kosovo onlajna iz Prištine, Beograda i Tirane saglasni su da se iza ekonomske koristi krije politički interes, ali i da takvi aranžmani nose ozbiljne bezbednosne rizike. Dok jedni upozoravaju da je tamošnje društvo već ranjivo i da bi prihvatanje osuđenih kriminalaca i azilanata moglo dodatno ugroziti stabilnost, drugi ističu da bi posledice mogle pogoditi čitav region.
Tzv. Kosovo je 23. maja 2024. ratifikovalo sporazum s Danskom, prema kojem će 300 danskih zatvorenika biti smešteno u zatvoru u Gnjilanu.
Prema sporazumu, zatvorenici koji će biti prebačeni neće biti danski državljani i neće biti visokog rizika. Neće biti osuđeni za ratne zločine i terorizam i neće imati teške mentalne poremećaje.
Zauzvrat, tzv. Kosovo će imati koristi od oko 200 miliona evra, koji će biti uloženi u Kosovsku popravnu službu i obnovljive izvore energije.
Sporazum Danske i tzv.Kosova inspirisao je i Belgiju. Ministarka pravde Belgije Anelies Verlinden i ministarka za azil i migracije Anelin Van Bosvit bile su početkom meseca u trodnevnoj diplomatskoj poseti Albaniji i tzv. Kosovu. Kako su izjavile, cilj posete je rešavanje problema prenatrpanosti belgijskih zatvora i borba protiv organizovanog kriminala, prenela je Belga njuz ejdžensi.
Od Albanije je traženo da prihvati povratak svojih državljana koji se trenutno nalaze u belgijskim zatvorima, dok je Kosovo predviđeno kao destinacija za iznajmljivanje ili izgradnju zatvora za osuđena lica koja nisu državljani Belgije.
Osmani: Saradnja u pravdi, bezbednosti i odbrani
Za razliku od belgijskih zvaničnika, Vjosa Osmani nakon sastanka nije spomenula sporazum o zatvorima. U saopštenju je navela da „bliska saradnja tzv.Kosova i Belgije u pravdi, bezbednosti i odbrani predstavlja model evropskog partnerstva koji jača mir, stabilnost i zajedničku perspektivu”, ali i istakla potrebu da Belgija preuzme vodeću ulogu u podsticanju napretka tzv.Kosova ka članstvu u EU.
Uoči Samita Zapadnog Balkana u Londonu, koji se održao prošle nedelje, predstavljen je i plan britanskog premijera Kira Starmera da se u regionu formira niz centara, u koje bi bili smeštani odbijeni azilanti nakon što iscrpe sve mogućnosti žalbe u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Kurti: Želimo da pomognemo
Ipak, svoju priliku video je premijer tzv.Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti.
On je potvrdio da se je Vlada tzv. Kosova ponudila da primi migrante iz Velike Britanije jer, kako je rekao, ima obavezu da uzvrati pomoć za ulogu koju je ta zemlja imala u mirovnim snagama „koje su štitile Kosovo od režima Slobodana Miloševića”.
„Želimo da pomognemo Ujedinjenom Kraljevstvu. Smatramo to prijateljskom i političkom obavezom”, naveo je Kurti.
Stručnjak za spoljnu politiku Donika Emini ocenila je Kurtijevu ponudu kao očajnički pokušaj jačanja bilateralnih odnosa.
Prema njenim rečima, još uvek nije jasno šta se konkretno traži od Ujedinjenog Kraljevstva u zamenu za uslugu koja je prilično problematična kada se zna da je tzv. Kosovo potpisalo sporazum sa Danskom o prihvatanju zatvorenika na tzv.Kosovu.
Hjuman rajts voč: Ljudi kao političko sredstvo
Veliku zabrinutost izrazio je i Hjuman rajts voč. Direktorka za Evropu i Centralnu Aziju Džudit Sanderlend izjavila je da je neprihvatljivo koristiti ljude, bilo osuđene ili azilante, kao političko sredstvo radi ostvarivanja koristi, jer to vodi samo ka kršenju ljudskih prava.
I analitičarka Aljma Ljama iz Prištine protivi se ideji o izgradnji zatvora za strane osuđenike, ocenjujući da bi takva praksa mogla predstavljati ozbiljan problem, pre svega u pogledu poštovanja ljudskih prava.
Tzv. Kosovo već ima dovoljno problema
Dodaje da tzv. Kosovo već ima mnogo problema kao društvo i da strani zatvorenici ne bi trebalo da se dovode na Kosovo.
Ljama ističe da se ovakav njen stav ne odnosi na zatvorenike tzv. kosovskog porekla.
Ekonomska dobit manja od političke
Za razliku od nje, istraživač Studija bezbednosti iz Beograda Nikola Vujinović smatra da ovi sporazumi imaju više politički nego ekonomski značaj.
Upozorava da realizacija ovih sporazuma može predstavljati ozbiljan rizik ne samo za tzv. Kosovo, već i za ceo region.
On dodaje da zatvorenici koji bi eventualno bili deportovani nisu samo sa Kosova, već i iz Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, što bi Kosovo pretvorilo u čvorište bezbednosne pretnje.
Nedostatak transparentosti
Politički analitičar iz Tirane Ben Andoni takođe je ocenio da sporazumi o prihvatu stranih zatvorenika koje nude Danska i Belgija otvaraju brojna pitanja – od mogućeg kršenja ljudskih prava do bezbednosnih rizika i nedostatka transparentnosti.
Dodao je da u javnosti, i u Albaniji i na tzv. Kosovu, postoji zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti u vezi s ovim sporazumima.
Bezbednosna pretnja
Analitičar upozorava i na bezbednosne izazove koji bi mogli nastati ukoliko bi zatvorenici iz Belgije bili prebačeni u Albaniju ili na tzv. Kosovo.
Kosovo onlajn
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
