Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je danas o zločinima nad Srbima na Kosovu i Metohiji koji, prema njegovim rečima, nisu obuhvaćeni prvostepenom presudom bivšim vođama OVK. Među žrtvama čije je ime posebno pomenuo bio je i monah Hariton Lukić, koji je nestao u Prizrenu 15. juna 1999. godine.
– Otmica i nestanci u Klini, Đakovici, Vučitrnu, ubistvo oca Haritona 15. juna 1999. – rekao je Vučić nabrajajući zločine za koje je naveo da nisu uzeti u obzir.
Iza imena koje je predsednik izgovorio krije se jedna od najpotresnijih priča o stradanju monaštva i srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji nakon završetka sukoba.
Krenuo da obavi običan zadatak i više se nije vratio
Otac Hariton, svetovnim imenom Radoslav Lukić, bio je monah manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.
Tog 15. juna 1999. godine dobio je naizgled sasvim uobičajen zadatak. Trebalo je da ode kroz Prizren, ali se posle odlaska više nije vratio.
Svedočenje tadašnjeg igumana Svetih Arhangela, arhimanдrita Stefana Milenkovića, koje je objavila Eparhija raško-prizrenska, detaljno opisuje poslednje trenutke pre njegovog nestanka.
Kada se Hariton nije vratio ni nakon vremena koje mu je obično bilo potrebno za put, monasi su počeli da strahuju da mu se nešto dogodilo.
Ubrzo je stigla vest koja je njihove najgore slutnje učinila stvarnim.
Svedok video njegovu otmicu
Prema svedočenju koje je objavila Eparhija raško-prizrenska, nemački novinar bio je očevidac otmice srpskog monaha kod Doma JNA u Prizrenu.
Kako se navodi, pripadnici OVK zaustavili su vozilo oca Haritona, izveli ga, legitimisali, a zatim ga ugurali na zadnje sedište vozila i odvezli u nepoznatom pravcu. Eparhija navodi da je novinar događaj zabeležio i foto-aparatom.
Od tog trenutka ocu Haritonu izgubio se svaki trag.
Njegova sabraća mesecima nisu znala da li je živ. Potraga za njim trajala je zajedno sa potragom za drugim Srbima koji su tih dana nestajali iz Prizrena.
Posle više od godinu dana stigla strašna vest
Odgovor je stigao tek u avgustu 2000. godine.
Posmrtni ostaci oca Haritona pronađeni su u naselju Tusus, iza bolnice u Prizrenu, gde su pronađeni i ostaci drugih stradalih Srba.
Ono što je pronađeno svedočilo je o brutalnom nasilju kojem je monah bio izložen pre smrti.
Prema svedočenju arhimanдrita Stefana koje je objavila Eparhija, glava oca Haritona nije pronađena, dok su na njegovim posmrtnim ostacima bile vidljive brojne povrede. Pominju se ubodne povrede, smrskana leva šaka i laktovi i polomljeni kičmeni pršljenovi.
Njegova glava nikada nije pronađena.
Njegovo stradanje ostalo upamćeno više od četvrt veka
Posmrtni ostaci oca Haritona potom su preneti u Gračanicu, a zatim u manastir Crna Reka, njegovu prvu monašku kuću.
U crkvenom sećanju ostao je kao mučenik, a njegov lik oslikavan je na ikonama i freskama. Eparhija je zabeležila i reči izgovorene na njegovom opelu:
– Oče Haritone, primili smo te ovde kao iskušenika, sada te primamo kao mučenika.
Više od dve i po decenije kasnije, priča o njegovoj otmici i smrti i dalje predstavlja jednu od najpotresnijih priča o stradanju srpskog monaštva na Kosovu i Metohiji.
Vučić ponovo izgovorio njegovo ime
Ime oca Haritona ponovo je dospelo u fokus javnosti kada ga je Vučić pomenuo govoreći o prvostepenoj presudi bivšim vođama OVK.
Sud je utvrdio da se događaji posle 20. juna 1999. ne mogu kvalifikovati kao ratni zločini u okviru optužbi u ovom predmetu, jer je zaključio da je oružani sukob trajao do približno tog datuma. Hariton je nestao pet dana ranije, 15. juna.
Vučić je njegov slučaj naveo među nizom stradanja Srba za koja je govorio da nisu obuhvaćena presudom.
Tako je, više od 27 godina nakon otmice, ime monaha koji je jednog junskog dana krenuo kroz Prizren i nikada se nije vratio ponovo izgovoreno pred javnošću Srbije.
