Šakić je decenijama nakon Drugog svetskog rata živeo u Argentini pod pravim imenom, bez skrivanja svoje uloge u sistemu ustaških logora.
Susret u Buenos Ajresu
Tokom zvanične posete Argentini 1994. godine, Tuđman se sastao sa Šakićem na prijemu u Buenos Ajresu. O tome su kasnije pisali regionalni i strani mediji, a sam Šakić javno je govorio o kontaktu sa tadašnjim predsednikom Hrvatske.
Pojedini medijski izvori preneli su i navodnu Tuđmanovu poruku da „Hrvatska ne zaboravlja svoje sinove“, ali za autentičnost i tačan kontekst te rečenice nema nezavisno potvrđenog zvaničnog zapisa.
Samo održavanje susreta sa čovekom koji je bio na čelu Jasenovca ostalo je duboko skandalozno i izazvalo je osude zbog simbolike koju je nosilo.
Živeo slobodno, bez kajanja
Dinko Šakić bio je komandant Jasenovca od aprila do novembra 1944. godine. Posle sloma NDH pobegao je iz Evrope i 1947. se nastanio u Argentini, gde je vodio tekstilni posao i bio aktivan u hrvatskoj emigraciji.
Nije skrivao ustašku prošlost. U intervjuima je poricao zločine, tvrdio da Jasenovac nije bio logor smrti i nije pokazivao kajanje. Posle susreta sa Tuđmanom dao je intervju u kojem je, prema navodima stranih medija, rekao da bi „sve ponovio“.
Argentinska televizija pokrenula pad
Šakićeva sloboda trajala je sve do 1998. godine, kada je argentinska televizija emitovala intervju sa njim. U tom razgovoru priznao je da je bio na rukovodećoj poziciji u Jasenovcu, ali je negirao ubistva i zločine.
Snimak je izazvao ogroman pritisak javnosti. Argentinske vlasti su ga uhapsile u maju 1998, a potom je izručen Hrvatskoj u junu iste godine.
Osuđen na maksimalnu kaznu
Suđenje Šakiću u Zagrebu završeno je 4. oktobra 1999. godine. Proglašen je krivim za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.
Sud je utvrdio njegovu odgovornost za ubistva, mučenja i zlostavljanje zatvorenika u Jasenovcu. Šakić je presudu dočekao bez kajanja, a umro je 2008. godine u zatvorskoj bolnici u Zagrebu.
Susret iz 1994. ostaje mračna opomena na činjenicu da je čovek odgovoran za zločine u Jasenovcu godinama mogao slobodno da živi, prima visoke goste i javno negira stradanje žrtava.
Izvor: Balkan Insight, The Guardian, The Washington Post
