Dok su druga deca bezbrižno išla u školu i igrala se, mali Rajko Krejović iz zapadne Srbije čuvao je ovce, radio na imanju i brinuo o nepokretnoj baki. Bez roditelja, u siromaštvu i gladi, odrastao je u vrletima između Čajetine i Arilja, a onda mu je sudbina priredila neverovatan obrt koji ni danas ljudi teško mogu da poveruju.
Rajko Krejović danas ima 70 godina, ali priča o njegovom detinjstvu i dalje izaziva emocije gde god se čuje.
Rođen je 1956. godine u okolini Čajetina. Majka mu je obolela od tuberkuloze i umrla kada je imao samo dve godine. Nekoliko godina kasnije ostao je i bez oca. Starije sestre otišle su svojim putem, a mali Rajko završio je u okolini Arilja gde je preuzeo brigu o bolesnoj baki i celom domaćinstvu.
Detinjstvo mu nije ličilo ni na jedno drugo.
– U školu sam polazio tek kada padne sneg. Kada se pripremimo za zimu. Kada se sakupe seno i šljive, pripreme drva. Imao sam prosečno po 200 izostanaka. Ali opravdavali su mi jer sam bio socijalni slučaj – pričao je Rajko
Seća se i godina kada gotovo nisu imali šta da jedu.
– Mleko i proja bili su jedino što smo imali. Nekada smo i gladovali zbog nevremena i loših godina – govorio je
Sudbina je kasnije napravila neverovatan krug.
– Pazite šta vam je sudbina. Penziju sam dočekao radeći u narodnoj kuhinji. A nekada sam i ja gladovao – priseća se Rajko
A onda se 1968. godine pročulo za „dečaka sa Rzava“ koji sam brine o bolesnoj baki i imanju. Užičke novine objavile su priču o njemu pod naslovom da je „jedini hranitelj nepokretne bake“.
Vest je stigla daleko van granica Jugoslavije.
Njegov podvig proglašen je jednim od najplemenitijih dečjih dela, pa je Rajko zajedno sa još nekoliko dece iz Evrope dobio neverovatnu nagradu — put oko sveta.
– Dobio sam pasoš Jugoslavije u kojem su bile vize za sve zemlje sveta – pričao je Rajko.
Za dečaka koji se do tada samo dva puta vozio autobusom, putovanje vozom i avionom predstavljalo je nešto nestvarno.
Ipak, zbog tadašnje geopolitičke situacije planirano putovanje oko sveta na kraju je skraćeno, pa su Rajko i ostala deca posetili samo Španiju i Italiju.
– Ne mogu da kažem da mi nije žao. Ali i to je za mene bilo neverovatno. U Španiji sam bio mesec dana. Bio sam na stadionu Real Madrida koji je bio sponzor putovanja. Upoznao sam čak i Franka u njegovoj rezidenciji. Posle sam u Italiji bio i kod pape – pričao je
Rajko kaže da je tada prvi put u životu ušao u restoran, prvi put seo u voz i avion kojeg se veoma plašio.
– Kada ne znaš kako da se ponašaš, gledaj kako drugi rade. Toga sam se držao. Baka je uvek kada avion preleti iznad sela govorila: „Eno ga moj Rajko gore“ – seća se sa osmehom
Boravak u Španiji ostavio je snažan trag i na njega i na ljude koje je tamo upoznao.
– Iz FK Valensija slali su mi sportsku opremu u selo. Poštar je pešačio 14 kilometara da mi donese pakete. Deca kod nas nikada pre nisu videla prave „adidas“ lopte – pričao je Rajko
Poseban šok za njega bila je hrana koju je prvi put probao u životu.
– Ja sam znao samo za sir, proju i ovčetinu. A tamo riba, školjke, rakovi, morski plodovi… Jeo sam sve. Naučio sam i kako se drže viljuška i nož, jer sam pre toga imao samo drvenu kašiku – pričao je
Jedna scena iz Italije ostala mu je zauvek urezana u pamćenje.
Iako je doživeo neverovatne stvari, Rajko kaže da dugo nije ni pričao ljudima šta mu se dogodilo jer je mislio da mu niko neće verovati.
– Jednom sam u ambasadi rekao čoveku da sam još 1968. imao vize za sve zemlje sveta. Gledao me kao ludaka. A onda sam mu pokazao dokumenta. Ostao je bez daha – kaže Rajko
Poslednje godine radnog veka proveo je u Kraljevo radeći u Crvenom krstu i brinući o korisnicima narodne kuhinje.
– Nikada mi nije bilo teško da pomognem drugima. Nebitno je da li ih poznajem ili ne. Jer sam i sam živeo u velikom siromaštvu. I meni su pomagali. Mnogo – rekao je Rajko
Njegova životna priča danas mnogima zvuči kao filmski scenario, ali za njega je to bio stvarni život — od gladi i rada na selu do pasoša sa vizama za ceo svet.
You Tube Stvarne ispovesti
