Na samom početku konferencije poslata je jasna poruka o značaju sigurnosti i dostojanstvenog života za porodice koje se suočavaju sa teškim životnim borbama kroz invaliditete, kao i mehanizmima kojim se obezbeđuje stabilnost za one kojima je pomoć najpotrebnija.
Kako je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navela, ponosna je na utemeljenju zakona o roditeljima negovatelja čije borbe nisu ostale nevidljive državnim institucijama.
– Mediji imaju najveću odgovornost da stave fokus na ovakve teme, da okupe sve ljude čiji se glas čuje daleko, bilo da su iz politike, umetnosti, sporta i estrade. Želim da čestitam svim svojim saradnicima na tome što smo došli do zakona o kom se govorilo pre 2013.godine. Danas, 2026.godine govorimo u utemljenju za one kojima najviše znači da im pružimo podršku. Radi se o roditeljima koji su dvadeset i četiri sata sa svojom decom koju uče da govore, presvlače hrane. Nisu to ljudi koji traže novac bez da rade, to su ljudi koji rade najteže i najhumanije, brinu o svojim najbližima. Želimo da imaju staž, penziju, zdravstvenu zaštitu. Želimo da dobro znaju da je država prepoznala značaj njihovog statusa. Osobe sa invaliditetom su inspiracija za sve. Pokazali su koliko je čelična snaga volje i duha. Oplemenili su nas i pokazali nam kako mogu da se savladaju najteže prepreke. Dužni smo da im pružimo svu moguću podršku i da glasno govorimo da su deo svih nas i da nemaju čega da se stide svoje različitosti i svog početa – rekla je Stamenkovska.
Kako je generalna direktorka kompanije M:tel, Jelena Trivan, istakla na početku konferencije, osim velike podrške države, od velikog je značaja da kao pojedinci pokažemo razumevanje i empatiju prema osobama sa invaliditetom, kao i da ih koliko god je moguće, uključimo u sve društvene sfere.
– Država nije moćna da reši sve probleme, ali važno je da ne zakažemo kao pojednici i kao kompanije. U našoj kompaniji radi deset osoba sa invaliditetom. U mom kabinetu rade osobe sa Daunovim sindorom. Dužni smo da pokažemo razumevanje prema osobama sa invaliditetom, kao i njihovom radu sa drugim ljudima. Moramo početi od sebe. Moramo dizati svest o onima koji vode teške borbe bez da očekujemo da to uradi neko umesto nas. To što donosimo Zakon roditelj-negovatelj zaista nas svrstava u zemlju koja je primer regionu, i ja sam na to jako ponosna – rekla je Trivan.
Značaj ovakvih konferencija istakla je i estradna umestnica Jelena Karleuša koja nije krila emocije kada je reč o osobama sa invalidetom, kao i njihovim majkama.
– Hvala kompaniji Alo što me je pozvala da budem deo ove priče. Nema boljeg načina da se iskoristi moja popularnost u javnom životu nego da se koristi u ovakve svrhe. Ovde sam kao majka, kao roditelj koji sam odgaja svoje ćerke, kao žena koja je prošla mnogo toga. Nema većeg straha za roditelja koji oseća strah za svoje dete. Nema veće tuge za majku nego da gleda svoje dete kako pati. Kada žena naiđe na veliki problem, tako često ostane sama. Mi Srbi smo emotivan narod kom je potrebno tako malo da pokažemo da smo zajedno u muci. Stub naše države su majke. Majke su svetinje. To je ono što treba da negujemo. Ako okrenemo leđa majci, dolazimo to toga da društvo propada, i zato apelujem na sve ljude da zagrle majke i da im zahvale što su se borile. Majke moramo da volimo najviše. Moramo da ih volimo i moramo da ih poštujemo iznad svega. Majke po prvi put otkako sam živa imaju ovakvu podršku države, i na dobrom smo putu da postavimo temelj koji će budućim generacijama doneti samo dobro. Nijedna mama nije sama. Hvala državi što na pravi način koristi moć i što kroz tu moć ukazuje da ne zaboravlja one koji su tako dugo i nepravedno osećaju nevidljivo – zaključila je Kareluša.
I Barbara Bogdanović iz Centra inkluzivna Srbija ukazala je na važnost podizanja svesti o osobama koje se bore sa invaliditetom s obzirom da je i sama jedna od njih.
– Majka sam petogodišnjeg deteta, osoba sa invaliditetom i obolela sam od teške bolesti. Smatram da je ključno za sve nas da oni koji imaju uticaj sklone barijere. Ključ je da svi zajedno podignemo svest o osobama sa ivaliditetom. Najteže je prebroditi mentalne barijere, a danas sam tu gde jesam zbog onih koji su mi u tome pomogli – kazala je Bogdanovićeva.
Direktor Beogradskog maratona i upravnik Fondacije „Heroji Beogradskog maratona“, Darko Habuš, godinama je važan deo sportskih manifestacija sa ciljem podizanja svesti o osobama sa ivaliditetom, te je kroz svoje iskustvo naveo važnost podrške upravo onima koji su primer da invaliditet nije prepreka onima koji ga imaju za postizanje najvećih uspeha srpskog drušva.
– Beogradski maraton mesto je koje ne poznaje razlike. Tu su dobrodošli svi bez da je ikada bilo važno kakve su boje kože, obrazovanja, kakve su im zdrastvene poteškoće i imaju li invaliditete ili ne. Naša misija je takva da širimo svest o pomoći osobama sa invaliditetom, da budemo njihova podrška i vetar u leđa. Fondacija Heroji Beogradskog maratona, nastala je u čast osoba koje su deo svih nas i vode borbe koje su plemenite i inspirativne za svakoga od nas. Važno je da imamo kontinuitet, da se širenje svesti ne završi na jednom događaju. Naša ideja je da „zarazimo“ sve druge da budu deo priče Heroja beogradskog maratona. Ko god ima problem sa poteškoćama, zagrlimo ga, to nije zarazno, a tim ljudima to znači sve – rekao je Habuš koji je posebno izdvojio Milana Petrovića, paraolimpijca i ambasadora Fondacije „Heroji Beogradskog maratona“, koji je takođe bio deo padela.
– Milan je izgubio vid sa jedanaest godina, ali je nastavio da se bori i postiže neverovatne sportske uspehe. Na putu je da istrči šest najvećih maratona, čime će postati prvi Srbin sa invaliditetom koji je u tome uspeo. Kao takav je najbolji primer svima nama, kao i najbolji pokazatelj kakva je volja i snaga osoba sa invaliditetom – rekao je Darko i reč dao ambasadoru fondacije, Milanu Petroviću.
– Sve što sam radio, radio sam iz ljubavi. Imao sam volju da pokažem svima da moj nedostatak nije prepreka da postignem sve što poželim. Ta volja me je držala da opstanem u sportu i razbijem sve predrasude onih koji misle da nešto ne možemo zbog invaliditeta. U tome sam uspeo, a na tom putu ću i nastaviti. Nema toga što čovek ne može, i to je moja poruka za sve – rekao je Milan.
U sklopu konferencije govorio je i Miloš Resanović, osnivač aplikacije Help Hendikep, uz isticanje da sa svojim timom svakodnevno radi na olakšavanju životnog funcionisanja osobama sa invaliditetom.
– Ideja za aplikaciju rodila se pre tri godine sa ciljem da pomogne građanima sa njihovim poteškoćama. Istraživali smo koji su problemi osoba sa invaliditetom. Saznali smo o velikim problemima koje imaju sa objektima budući da nažalost ima jako malo onih koji su im prilagođeni. Pre nekoliko meseci zvršili smo novu aplikaciju. Stupali smo u kontakt sa velikim kompanijama i bili su radi da pomognu. Jedna od funkcionalnosti aplikacije jeste da osobe sa invaliditetom mogu da pronađu parking putem nje, u čemu nam je pomogao Parking servis koji je prepoznao značaj aplikacije. Radi se o besplatnoj aplikaciji koja nije namenjena samo osobama sa invaliditetom već i ostalim građanima koji žele da dele informacije – ispričao je Resanović.
