-Imao sam povredu na Evropskom prvenstvu u Italiji, gde mi je Nikola Karabatić gurnuo prst u oko. Zabio mi je prst posle šuta, mada sam se i ja našao na mestu gde nije trebalo – želeo sam da budem neustrašivi, neuništiv. Stavio sam glavu gde nije trebalo da se nađe, a prst je ušao jako duboko meni u oko. Ostao sam da ležim na zemlji, pokušao da se oporavim i vratim, ali nisam video na jedno oko – započeo je Kokir u podkastu „Priča za medalju“.
Nastavio je u istom ritmu.
-Bio sam potpuno slep na jedno oko. Ništa nisam video, nisam završio utakmicu nego su me posle nekoliko minuta odveli u bolnicu.
Otkrio je detalje.
-Oko mi je bilo puno krvi i bilo je nemoguće napraviti dijagnozu. Šta je oštećeno, šta nije oštećeno. Bilo je neophodno da se sačeka jedan dan da lekovi razbiju svu tu krv da bi bilo kom mogao da pogleda šta se dogodilo u oku. U tim trenucima nisam mogao čašu da uhvatim, nisam mogao ništa. Počeo sam da razmišljam šta ću da radim u životu s jednim okom?
Nije bilo lako…
-To je problem i sa vožnjom automobila, ali tek sad shvatam koje su posledice svega toga. Međutim, tokom tog perioda u bolnici navijači su dolazili, fotografišu se sa mnom sa zastavama, ima tih interesantnih slika, bilo je komično. Sve vreme sedim u kolicima u maloj pidžami pošto u bolnici nisu imali veće.
Na kraju se sve dobro završilo.
-Posle dva dana je došla doktorka i skinula mi je zavoj. U tom trenutku video sam siluetu, senku, belo i crno i doktorka me je pogledala i rekla ‘mislim da nije ništa značajno oštećeno, moći ćeš da gledaš'. U tom trenutku… ne znam koliko je suza krenulo, koliko sam se rasplakao u tom trenutku od sreće da znam da sam sačuvao oko.
Kakvog stepena je bila povreda oka?
-Zenica koja treba da radi sve što bi trebalo da radi, je bila smrznuta. Mišić mi nije radio. Recimo, kad je veliko svetlo nema šanse da vidim, ništa nisam mogao da vidim. Ali interesantno je da sam se u tim uslovima vratio posle dva dana i igrao utakmicu – opisao je Kokir.
