Elajdža Brajant, košarkaš Hapoela iz Tel Aviva, govorio je u autorskom članku o Partizanu i Crvenoj zvezdi, kao i o atmosferi koju „večiti“ rivali prave u Evroligi.
Istakao je da bi srpski klubovi trebalo da imaju povlašćen položaj u elitnom takmičenju, jer to zaslužuju i da je velika nepravda što to nije tako.
-Ulazak u neprijateljsku dvoranu u Beogradu ne može da se poredi ni sa čim drugim u košarci. Kao igrač, takve večeri ne uzimam zdravo za gotovo. Zanimljivo je da su Panatinaikos i Olimpijakos suvlasnici Evrolige, a Crvena zvezda i Partizan nisu. Ista energija, ista električna atmosfera – ali potpuno drugačiji odnos lige prema njima. Zvezda i Partizan nisu akcionari, nemaju trajno mesto u takmičenju. Ne poseduju deo onoga što svojim prisustvom pomažu da se izgradi. Zato se nameće pitanje: šta oni zapravo dobijaju zauzvrat? I da li im se to finansijski isplati? O tome razmišljam cele sezone – započeo je svoje izlaganje bivši član Milvoki baksa, Makabi Tel Aviva i Efesa.
Beogradski rivali su prinuđeni da svake sezone izdvajaju ogromne količine novca kako bi mogli da budu deo elitnog takmičenja.
-Oni imaju najveću prosečnu posetu u Evroligi, u 99% slučajeva rasprodaju dvoranu. Partizan i Zvezda su zajedno žgenerisali 157.600.000 pregleda za samo šest meseci, a Poređenja radi: Real Madrid imao je 59.000.000, Barselona 48.100.000. Dva srpska kluba bez vlasničkog udela u Evroligi ostvaruju bolje rezultate na digitalnim platformama Evrolige od dva najveća sportska brenda na svetu. Ipak, oni ne poseduju nijedan deo lige koju toliko pomažu da raste. Uemesto toga, plaćaju oko 750.000 evra po sezoni samo da bi igrali.
Ipak, Brajant je istakao i jednu pozitivnu stvar učešća Partizana i Zvezde u Evroligi.
-Partizan i Crvena zvezda su ogromni brendovi u Srbiji bez obzira na Evroligu. U Srbiji ne biraš klub. U njega se rađaš. Njihova najveća vrednost nalazi se kod kuće. Evroliga im pruža pozornicu pred celom Evropom i mogućnost da privuku bolje igrače, vidljivost kod globalnih sponzora, međunarodnu medijsku pažnju, prepoznatljivost u zemljama koje ih inače nikada ne bi videle. To je ogromna vrednost. Samo nije vlasnička.
Na kraju, dao je zanimljivo viđenje čitave situacije:
-Klubovi poput Partizana izvlače deblji kraj. Daju Evroligi atmosferu i navijače, a ne dobijaju vlasnički udeo zauzvrat.“ Danas mislim drugačije. Partizan ne gubi nešto. On nešto menja za nešto drugo. Koristi pozornicu Evrolige da dodatno ojača brend koji već poseduje. A taj brend, u Srbiji, jeste njegova prava imovina. Evroliga mu daje platformu kakvu nijedno domaće takmičenje ne može da pruži. Zauzvrat, Partizan i Zvezda daju Evroligi legitimitet i atmosferu koje nijedan zatvoreni sistem osnivačkih klubova ne bi mogao da stvori. NBA je izgradio imovinu.Evroliga je izgradila takmičenje. To su dva različita modela.
Brajant je vodio Crvenu zvezdu do četvrtfinala u debitantskoj evroligaškoj sezoni sa 15,9 poena, 5,3 skoka i 3,4 asistencije po meču.
Real Madrid ih je zaustavio i sprečio odlazak na Fajnal-for izraelske ekipe, pošto je slavio sa 3:1 u plej-of seriji.
