Piše: Predrag Parezanović
Nina je prvotimka Crvene zvezde s kojom je osvojila duplu krunu, za kadetsku reprezentaciju je odigrala šest utakmica i postigla pet golova, za omladinsku 17 i 23 puta zatresla mrežu, jedan od tih golova je notirala i FIFA, a za seniorsku je na 14 mečeva sedam puta bila strelac.
Stiže ubrzo Liga nacija
Ženska reprezentacija Srbije 21. februara protiv Finske započinje ciklus Lige nacija, a četiri dana kasnije dočekuje i Belorusiju u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi. U grupi 3 divizije B je i Mađarska.
Nina je naravno na spisku selektorke Lidije Stojkanović, koja debituje na klupi seniorki, a s omladinkama je ostvarila veliki uspeh na Evropskom prvenstvu 2024. u Litvaniji (5. mesto). Matejićeva, naš kapiten, bila je prvi strelac šampionata i deo idealnih 11.
Da je reč o izuzetnoj fudbalerki koja igra na vrhunskom nivou, a njeno vreme, očigledno, tek dolazi, govore njeni rezultatski vredni i za oko atraktivni golovi. U Kemnicu je u avgustu 2021. na kvalifikacionoj utakmici za SP 2023. posle samo tri minuta postigla gol, ali smo, ipak, izgubili s 5:1.
Lopte rastu u dvorištu Matejića
Ninu su, uz veliku molbu, pustili da ode na trening i počne da trenira fudbal. Ali, to nije slučajno. U dvorištu Matejića u Bresju, jednoj od tri mesne zajednice Velike Plane, lopte rastu i na drvetu, što je ekipi Alo! odmah zapalo za oko. Tu je i gol, naravno. A i geni su zaslužni. Njen otac Zoran Matejić Karlo bio je jedan od najboljih fudbalera u ovom kraju. Igrao je u Radničkom iz Kragujevca, jedno vreme i u Partizanu, Mladost Goši iz Smederevske Palanke… I brat Miloš je igrao fudbal.
– Prve fudbalske korake sam započela u Fudbalskom klubu Plana. Trener mi je bio Bratislav Živanović Patak (jedan od najboljih fudbalera u ovom delu Srbije, koji je najduže igrao za Mladost Gošu iz Smederevske Palanke, prim. a). Potom sam pristupila FK Požarevac, gde mi je trener takođe bio Živanović, i tu sam prvi put zaigrala u ženskoj konkurenciji. Dotad sam trenirala i igrala s dečacima – priča Nina za Alo! i dodaje da je to bilo vrlo značajno jer su dečaci brži i snažniji, što je uticalo i na njen razvoj i tehniku neophodnu za veće izazove.
Konji kasači porodična ljubav
Kad je u Velikoj Plani, najbolja fudbalerka Srbije uživa. Kako zbog susreta s bližnjima, tako i zbog još jedne ljubavi, ne samo njene već i cele porodice. Konji. U pravom smislu te reči Nina Matejić je fudbalski Nikola Jokić.
– Trenutno ih imamo osam. To su kasači, a njena ljubimica je Alisa – kaže Ninin deda Predrag, koji je, takođe, poznat kao Karlo.
Požarevac je bio odskočna daska.
– Prekretnica u mojoj karijeri. Zahvaljujući tom klubu, saigračicama i treneru, uspela sam da dođem do Zvezde i sad živim svoj crveno-beli san – ističe uz osmeh.
U odnosu na većinu srpskih klubova, u Zvezdi, za naše uslove, vlada profesionalizam, kaže.
– Tad sam shvatila koliki je to nivo. I pre odlaska u Zvezdu bila sam član reprezentacije Srbije. Ljudi koji me okružuju, kao i moj fudbalski mentor Stevan Mojsilović, utiču na moj odnos prema fudbalu i ambicije.
Najbolja igračica Srbije kaže da od fudbala može da se živi, pa ne mora da radi nešto drugo.
– Pre nekoliko godina bih sigurno rekla da to nije moguće. Međutim, ide nabolje. Dakle, može da se živi od fudbala ako igrate u nekom od klubova koji je pri vrhu, a u inostranstvu i te kako.
Pradeda vozio sulke do osamdesete
Konji Matejića su vrhunskog porekla, neke su uvezli iz Austrije, a neki su iz čuvene linije Paje Dunđerskog. Stariji Karlo posebno ističe da je 1989. pehar za pobedu njihovog konja na Hipodromu u Beogradu uručio Huan Antonio Samaran, tadašnji predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, kao i da je 1988. njihov konj Madaun istrčao najbrže vreme na milju – 1.15.07.
– Za sve to zaslužan je i moj otac Miodrag, Ninin pradeda, koji je umro kad je imao 100 godina, a vozio je sulke do osamdesete – s ponosom kaže Predrag.
Logično, sledi pitanje da li je u planu odlazak u inostranstvo.
– Jeste, ali ostaću do leta u Crvenoj zvezdi, hoću da osvojim još jednu duplu krunu, da se upišemo u klupsku i fudbalsku istoriju i da potom odem u neki evropski klub.
Njen zadatak je da daje golove i trudi se da uvek pruži maksimum.
– Kad izađem na teren, pre svega uživam u igri. Meni je fudbal prva ljubav, meni je fudbal uživanje i ne shvatam ga kao posao. Svaki put kad izađem na teren, da li je to trening ili utakmica, dajem sve od sebe, a golovi su šlag na torti, kad se na taj način kruniše ta ljubav i trud.
Naš ženski reprezentativni fudbal, kako Nina ocenjuje, raste.
– Prošle godine sam s omladinskom reprezentacijom otišla na Evropsko prvenstvo. To je bilo drugo učešće naše reprezentacije u toj kategoriji na tom takmičenju. Napreduje i seniorska reprezentacija i verujem da ćemo se plasirati na neko veliko takmičenje, jer nam to nedostaje – želja je Matejićeva.
S obzirom na to koliko daje u fudbalu, verujemo da ta želja neće ostati pusta. Ninine piruete tek slede…
