Priča o porodici Bajloni počinje sa Ignjatom Bajlonijem, češkim zanatlijom koji je 1855. godine stigao u Beograd. Iako je planirao emigraciju u Ameriku, zaočarao ga je izveštaj zeta који му је поручио: „Dolazi, nema bolje Amerike od Srbije“. Bajloni je poslušao i stvorio trgovačku imperiju.
Pivara: Revolucija na Dorćolu
Bajlonijevi su se prvo bavili kožarskim zanatom, ali je Jakov Bajloni, Ignjatov sin, izučivši bačvarski zanat u Beču, prepoznao budućност u pivarstvu. Kupovinom „Male pivare“ na Dorćolu (današnji Cetinjski distrikt), Bajlonijevi su započeli industrijsku revoluciju. Oni su ubrzo uveli parnu mašinu u proizvodnju i bili među prvima u Beogradu koji su koristili električnu energiju.
Bajlonijeva pivara je postala sinonim za kvalitet, osvajajući nagrade na svetskim izložbama, uključujući Pariz 1900. godine. Njihovo čuveno svetlo pivo „Prvenac“ bilo je najpopularnije u Srbiji. U blizini pivare, porodica je isušila močvaru i 1927. godine otvorila Bajlonijevu pijacu, koja je bila prva velika veletrijska (kvantaška) pijaca u gradu.
Propast carstva i izgubljeni recept
Bajlonijevo carstvo, međutim, završilo је tragično. Nakon početka Drugog svetskog rata 1941. godine, porodica je bila primorana da napusti zemlju. Njihova imovina, uključujući i pivaru, je konfiskovana od strane komunističkih vlasti.
Pivara je, osim što je bila oštećena u ratu, kasnije integrisana u BIP. Iako je proizvodnja piva u zgradi trajala do 1989. godine, veruje se da je originalna, fino podešena receptura za čuveno pivo „Prvenac“, koju je Jakov usavršio, zauvek izgubljena u ratnom vihoru i političkim promenama.
Bajlonijeva priča je svedočanstvo o tome kako je jedna porodica iz Češke izgradila modernu srpsku prestonicu, samo da bi joj istorija oduzela sve, ostavljajući za sobom samo naziv pijace i nostalgičnu priču.
