Stručnjaci upozoravaju da se širenje infekcije može sprečiti ili makar znatno smanjiti – ako se primene prave mere zaštite.
Nije reč o složenoj nauci, već o nizu jednostavnih, ali izuzetno efikasnih koraka koji mogu odlučiti da li će se virus zadržati na jednom članu porodice ili proširiti na sve ukućane.
Ako postoji mogućnost, bolesnu osobu treba izolovati u posebnu sobu. To je najefikasniji način da se spreči prenos virusa u domaćinstvu. Čak i jednostavan dogovor, poput razgovora kroz zatvorena vrata, može znatno smanjiti rizik od zaraze.
U mnogim domovima nema mogućnosti za potpunu izolaciju. U tom slučaju stručnjaci savetuju da se napravi privremena pregrada, paravan ili makar jasno definisana distanca u istoj prostoriji. I minimalna fizička barijera može smanjiti količinu kapljica u vazduhu i tako smanjiti šansu za prenos virusa.
Kada dolazi do kontakta sa bolesnom osobom, zdravi ukućani bi trebalo da nose zaštitne maske. Stručnjaci posebno ističu i nazalne filtere kao dodatnu meru zaštite – oni mogu pomoći u smanjenju prodora virusa kroz disajne puteve.
Važno je i vlaženje sluzokože nosa, jer su suve sluznice podložnije infekcijama. Vlažna sluzokoža stvara prirodnu barijeru koja otežava virusima da prodru u organizam.
Možda zvuči preterano, ali upravo male navike – nošenje maski, kraći kontakti i fizičke prepreke – mogu sprečiti da se bolest proširi kroz ceo dom. Porodice koje su se pridržavale ovih preporuka imale su manji broj sekundarnih infekcija i brži oporavak bolesnih članova.
Naravno, potpuna garancija ne postoji, ali pažljivo sprovođenje ovih mera značajno smanjuje rizik od zaraze u porodici.
Na kraju, sve se svodi na jedno – koliko smo spremni da na kratko promenimo svoje navike da bismo zaštitili zdravlje onih koje najviše volimo?
