U utorak, 5. avgusta, Zemljin solarni dan biće za dlaku kraći od uobičajenih 24 sata – tačnije, za 1,25 milisekundi. Nećemo to osetiti, ali naučnicima je ovaj podatak i te kako zanimljiv, jer potvrđuje misteriozan trend: naša planeta se okreće sve brže.
Nakon decenija usporavanja rotacije, poslednjih godina Zemlja iz nekog razloga ubrzava, a naučnici još nemaju konačno objašnjenje.
U 2025. godini postoje tri datuma kada će dan trajati manje od 24 sata: 9. jul, 22. jul i 5. avgust. Najkraći dan ikada zabeležen bio je 5. jula 2024. – kraći za 1,66 milisekundi.
Od 1973. do skoro, dani su se postepeno produžavali, ponajviše zbog Meseca. Njegova gravitacija usporava rotaciju Zemlje, dok se on postepeno udaljava. Ipak, kratkoročne promene, poput ovih avgustovskih, povezane su s položajem Meseca u odnosu na Zemljin ekvator i njegovom deklinacijom, koja utiče na plimske sile.
Ono što zbunjuje naučnike jeste zašto Zemlja poslednjih godina ima sve bržu rotaciju. Postoje teorije – od globalnog zagrevanja, pa do promena u rotaciji tečnog jezgra planete – ali još nema sigurnog odgovora.
