Brže hodanje može znatno smanjiti rizik od poremećaja srčanog ritma, pokazuje novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Glazgovu.
Ovi poremećaji, poznati kao aritmije, mogu povećati rizik od moždanog udara, otkazivanja srca pa čak i iznenadnog srčanog udara, ako se ne leče na vreme, piše Independent.
Istraživači su analizirali podatke više od 420.000 ispitanika iz britanske biobanke (UK Biobank) i uporedili brzinu njihovog hoda s pojavom srčanih problema tokom perioda od 13 godina.
Hodanje se klasifikovalo u tri kategorije: sporo (manje od 4,8 km/h), umereno (4,8 do 6,4 km/h) i brzo (više od 6,4 km/h).
Brže hodanje je bolje za zdravlje srca
Tokom praćenja, više od 36.000 osoba razvilo je neki oblik aritmije, uključujući fibrilaciju atrija – kad srce kuca nepravilno i prebrzo – usporeni rad srca i ventrikularne aritmije koje nastaju u donjim delovima srca.
Rezultati su pokazali da su osobe koje su hodale prosečnim tempom, imale 35 odsto manji rizik od razvoja aritmija, dok je kod onih koji su hodali brzim tempom taj rizik bio manji čak 43 odsto, u poređenju s onima koji su hodali sporo. Posebno se istakla grupa koja je hodala najbrže – kod njih je rizik od fibrilacije atrija bio manji – gotovo 46 odsto.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Heart, dodatno potvrđuje važnost uključivanja bržeg hodanja u svakodnevne preporuke za fizičku aktivnost.
Osim brzine hodanja, istraživači su pratili i koliko vremena su ispitanici dnevno provodili u hodu. Pokazalo se da duže hodanje, posebno prosečnim ili bržim tempom, dodatno smanjuje rizik za oko 27 odsto.
Naučnici su naglasili kako je ovo prvo istraživanje koje detaljno razmatra povezanost između brzine hoda i srčanih aritmija i sugeriše da metabolički i upalni procesi mogu igrati važnu ulogu. Naime, brže hodanje može smanjiti rizik od gojaznosti i hronične upale, što na kraju doprinosi zdravlju srca.
