Porodica proslavljene glumice Olivere Katarine saopštila je da je preminula danas u 87. godini života. Bila je jedna od najvoljenijih umetnica na prostoru bivše Jugoslavije, a publiku je osvajala svojom lepotom, harizmom i izuzetnim talentom. Njene kvalitete prepoznali su i brojni poštovaoci i stručnjaci širom sveta.
Pogled na retrospektivu Kanskog festivala iz 1967. godine otkriva da je Olivera Katarina te godine prisustvovala ovoj prestižnoj filmskoj manifestaciji zajedno sa ekipom filma Skupljači perja. Na crvenom tepihu pojavila se u društvu legendarnog glumca Velimira Bate Živojinović.
Kultno ostvarenje reditelja Aleksandra Saše Petrovića osvojilo je Veliku nagradu žirija na Kanskom festivalu, dok je Olivera Katarina izvođenjem pesme Đelem, đelem dodatno privukla pažnju svetske javnosti i ostavila snažan utisak na prisutne.
Olivera Katarina dobila je priliku da nastupi na završnom koncertu Kanskog festivala te godine, gde je svojim nastupom uveličala ceremoniju zatvaranja. Na istoj večeri nastupile su i Nana Muskuri i Dajan Vorvik.
Nakon velikog uspeha na Kanskom festivalu 1967. godine, Olivera Katarina nastupila je u čuvenoj dvorani Olimpija. Među publikom se nalazio i kultni umetnik Salvador Dali, koji je, prema svedočenjima, bio toliko očaran njenim izgledom i glasom da joj je klečeći odavao priznanje i dugo joj aplaudirao. Salvador Dali bio je poznat i po svom neobičnom stilu života i raskošnim, ekscentričnim zabavama.
Njen veliki povratak u Kan usledio je 2017. godine, kada je festival obeležavao 70 godina postojanja. Tom prilikom prisustvovala je posebnoj projekciji digitalno restaurisane verzije filma Skupljači perja. U dvorani Bunjuel ponovo je izvela pesmu Đelem, đelem, a njen nastup izazvao je veliko oduševljenje publike.
Da podsetimo, Olivera Katarina rođena je u Beogradu kao Olivera Petrović. Njeno detinjstvo bilo je neraskidivo povezano sa Pop Lukinom ulicom, gde je odrastala okružena muzikom.
Kako je svojevremeno pričala, progovorila je i propevala u isto vreme, a njen dom je od najranijih dana ispunjavala pesma.
Njen otac Budimir i majka Katarina, po kojoj je kasnije dobila umetničko ime Olivera Katarina, rano su primetili ćerkinu sklonost ka umetnosti. Ipak, njen otac nije podržavao njenu želju da se bavi scenskim pozivom.
Njenom ocu se nije dopadalo ni to što je Olivera tokom osnovne škole pohađala časove baleta. Ipak, njena želja da se bavi umetnošću bila je snažnija od svega, a okolnosti su joj ubrzo otvorile put ka sceni.
Kada devojčica koja je u školskoj predstavi trebalo da igra Pepeljugu nije mogla da nastupi, Olivera je uskočila kao zamena. Taj slučajni trenutak postao je početak njenog glumačkog puta.
Time je njena želja da se posveti glumi konačno dobila svoj pravi oblik. Ipak, očeve želje i dalje su imale uticaj, pa je nakon završene Druge ženske gimnazije upisala Pravni fakultet. Na studijama prava nije se dugo zadržala, a nakon odlaska u Pariz i povratka u Beograd odlučila je da svoj put nastavi na Pozorišnoj akademiji.
Scena ju je neodoljivo privlačila, a upravo na njoj izgradila je karijeru i ostvarila neke od svojih najznačajnijih trenutaka.
