Sajam je otvorio istoričar Čedomir Antić, ističući značaj knjige i pisane reči u očuvanju kulturnog identiteta.
Antić je u govoru podsetio na istorijske i savremene izazove kroz koje je srpska kultura prolazila i naglasio sa je knjiga svetlost u tmini i temelj identiteta čovečanstva.
– Samo knjiga naša je tradicija – mesto svega što imamo, pa i politike. Mi smo narod čiji su knjige gorele 1959, 1813, 1914, 1941, 1944, 1945, 1971, 1991, 1995, 1999, 2004. godine, i ja se bojim da stavim tačku, da ne ureknem našu budućnost za koju verujem da će biti bolja nego prošlost – poručio je Antić.
On je naglasio da je prirodno što je Kipar – zemlja počasni gost, jer je sa Srbijom vezuje zajednička prošlost i sudbina.
– U želji da srpski narod živi dok je sveta i veka, a sa njime naši bližnji prijatelji i oni koji možda misle da to nisu, ali su deo neophodne raznolikosti sveta, sa nadom da nas čekaju bolje, slavnije i plodnije godine u slobodi proglašavam Sajam knjiga u Beogradu otvorenim – poručio je Antić.
Svečanom otvaranju prisustvovali su ministar kulture Srbije Nikola Selaković, ministarka kulture Kipra Vasiliki Kasianidu, kao i ambasadori Kipra, Irana, Tunisa, Palestine i Finske: Andreas Fotiu, Mohamad Sadek Fazli, Imen Lažili Amari, Mohamed Al Namura i Niklas Landkvist.
Među prisutnima su bili brojni predstavnici institucija, diplomatskog kora i književne zajednice.
U ime Kipra, zemlje počasnog gosta, okupljenima se obratio nobelovac Kirjakos Haralambidis.
Pesnik je naglasio da mala država poput Kipra može imati snažan kulturni uticaj zahvaljujući moći jezika i književnosti, te da ovogodišnji sajam donosi nadu da kultura može učiniti svet boljim mestom.
– Jezik je temeljni element identiteta, naročito za nas sa Kipra, gde je veliki deo naše otadžbine i dalje okupiran, s tragičnim posledicama po karakter tog mesta, koji se sistemski izobličava – rekao je Haralambidis.
Istakao je da, iako je teško proceniti koliku snagu može imati otpor posredstvom reči, ostaje dužnost književnika da iznova pronalazi načine da oživi i sačuva jezik, u skladu sa spoljašnjom i unutrašnjom estetikom. Zaključio je da okupljanje književnika i čitalaca na Sajmu knjiga predstavlja svojevrsno bekstvo od svakodnevice i potvrdu vere u snagu kulture.
Sajam i ove godine predstavlja praznik kulture koji okuplja izdavače, pisce i prevodioce iz zemlje i sveta.
U ovogodišnjem programu učestvuje više od 400 izlagača iz Srbije i 15 zemalja, među kojima Rumunija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Italija, Grčka, Nemačka, Belorusija i Rusija.
Organizatori su ranije najavili i tradicionalnu dodelu nagrada, uključujući izbor za izdavača godine, izdavački poduhvat godine, kao i laureate u nekoliko drugih prestižnih kategorija.
Tematski okvir programa ovogodišnjeg sajma knjiga posvećen je važnim jubilejima, uključujući 110. godišnjicu rođenja Branka Ćopića, 200. godišnjicu rođenja Branka Radičevića i 50. godišnjicu smrti nobelovca Ive Andrića.
Posetioce očekuje raznovrstan program sa susretima sa piscima i brojnim kulturnim događajima, a među posebnim gostima biće britanski stručnjak za ljudsko ponašanje i tehnologiju Ali Fenik, kao i škotska spisateljica Dženi Kolgan.
U isto vreme, u okviru sajamskog programa, biće održan i 54. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava. Sajam je otvoren za posetioce do 2.novembra. (Tanjug)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
