Autori su, oslanjajući se na istorijske, etnološke i kulturološke izvore, predstavili kako se razvijala gastronomija ovog područja, prateći njene društvene, ekonomske i duhovne slojeve.
Ishrana je u knjizi predstavljena kao kulturni sistem, koji odražava organizaciju i razvoj društva: od trpeze plemstva, građanstva i sveštenstva do seljačke i vojne kuhinje.
Na hercegovačku kuhinju su, kroz vekove, uticala osmanska osvajanja, Kolumbova otkrića, kao i germanska, austrougarska i istočnoevropsla gastronomska tradicija. Svi ti uticaji spojili su se u jedinstveu gastronomsku baštinu koja i danas oblikuje kulturni identitet ovog podneblja.
Posebno mesto u monografiji imaju prirodne i geografske karakteristike Hercegovine, koje su odredile način privređivanja, navike u ishrani i stil života. Opisi kraških polja, visoravni i prirodnih resursa prate priču o nastanku jela, pića i svakodnevnih običaja.
Knjiga se završava bogatim izborom frazeoloških jedinica koje potvrđuju duboku povezanost jezika i gastronomije. Najveći frazeološki potencijal, kako pokazuju autore, imaju reči hleb i kruh – kao simboli egzistencije, duhovnosti i života samog.
„Promocija monografije biće prilika da se podsetimo da je hrana više od potrebe – priča o prostoru, ljudima i vremenu“, navodi se u saopštenju.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
