Generacije vozača praktikovale su isti jutarnji ritual: upale automobil, ostave motor da radi u praznom hodu nekoliko minuta, a krenu tek kada se kazaljka pokazivača temperature pomeri. Smatralo se da je to neophodno radi zaštite motora, naročito tokom hladnih zimskih jutara.
Kod savremenih automobila, ovakvo zagrevanje uglavnom više nije potrebno. Napredak u sistemima za ubrizgavanje goriva, elektronskom upravljanju radom motora i mazivima omogućava da se krene ubrzo nakon pokretanja, uz umerenu vožnju dok se motor ne zagreje.
Decenijama su mnogi automobili sa benzinskim motorima imali karburatore, koji su mešali vazduh i gorivo pre nego što bi smeša ušla u motor. Ovi sistemi se nisu najbolje prilagođavali promenama temperature, pa je hladan motor mogao da radi nestabilno, trza ili čak da se ugasi prilikom dodavanja gasa.
Uvođenjem elektronskog ubrizgavanja goriva, situacija se promenila. Savremeni motori koriste senzore i elektronsku upravljačku jedinicu koja prilagođava količinu ubrizganog goriva temperaturi motora, protoku vazduha i drugim radnim uslovima. Zato oni mogu pouzdano da rade ubrzo nakon pokretanja, čak i pri niskim temperaturama.
Jedan od najčešćih argumenata u prilog zagrevanju automobila jeste tvrdnja da je motornom ulju potrebno vreme da procirkuliše. Hladno ulje se zaista ponaša drugačije od zagrejanog, ali savremeni sistemi za podmazivanje uspostavljaju cirkulaciju veoma brzo nakon pokretanja motora.
Pumpa za ulje odmah počinje da potiskuje ulje ka važnim delovima motora, a savremena maziva obezbeđuju adekvatan protok u širokom rasponu temperatura. Zbog toga nije potrebno čekati nekoliko minuta da motor dostigne radnu temperaturu pre polaska. Ako ostavite motor da radi deset ili petnaest minuta dok automobil stoji u mestu, unutrašnjost vozila možda će biti prijatnija, ali sam motor će se zagrevati sporije nego tokom umerene vožnje. Pritom se nepotrebno troši gorivo i stvaraju dodatne emisije izduvnih gasova, piše Motor 1.
