Život Čarle Neš zauvek se promenio 16. februara 2009. godine kada je postala žrtva jednog od najstrašnijih napada životinje zabeleženih u Sjedinjenim Američkim Državama. Tog dana došla je u kuću svoje dugogodišnje prijateljice Sandre Herold u Stamfordu, savezna država Konektikat, kako bi joj pomogla da vrati kućnog ljubimca, šimpanzu po imenu Travis. Iako je životinju poznavala godinama i ranije nije imala problema sa njim, situacija je u nekoliko sekundi prerasla u tragediju.
Travis je iznenada nasrnuo na Čarlu i brutalno je napao. Napad je bio toliko snažan da je zadobila katastrofalne povrede lica i ekstremiteta. Tokom borbe izgubila je nos, usne, očne kapke, veliki deo kostiju lica i gotovo sve prste na rukama. Povrede su bile toliko teške da su lekari koji su je primili opisali njeno stanje kao jedno od najstrašnijih koje su ikada videli.
Nakon što je hitno prevezena u bolnicu, usledio je dug i neizvestan period lečenja. Čarla je prošla kroz brojne operacije i rekonstruktivne zahvate, a lekari su se borili da joj spasu život. Ubrzo je potvrđeno da je trajno izgubila vid na oba oka. Njena svakodnevica potpuno se promenila, a pred njom je bio dug put fizičkog i psihičkog oporavka.
U godinama koje su usledile postala je simbol borbe i izdržljivosti. Podvrgnuta je jednoj od najsloženijih transplantacija lica u medicinskoj istoriji, čime je dobila priliku za kvalitetniji život. Njena sudbina izazvala je veliku pažnju javnosti širom sveta i otvorila ozbiljnu raspravu o opasnostima držanja velikih primata kao kućnih ljubimaca.
Slučaj Čarle Neš ostao je upamćen ne samo zbog brutalnosti napada, već i zbog njene izuzetne snage da nastavi dalje uprkos posledicama koje će nositi do kraja života. Njena priča i danas predstavlja upozorenje na rizike koje nose divlje životinje, bez obzira na to koliko dugo žive među ljudima.
