Potresno! Dve državljanke Srbije nastradale su u samo nedelju dana u Crnoj Gori! Devojka stara svega 27 pala je u ambis na Prokletijama, dok je majka dvoje dece nastradala na putu za more nedaleko od Nikšića!
Smiljana R. (27) iz Lazarevca poginula je tokom planinarenja 6. juna na masivu Prokletija kod Gusinja, a u dramatičnoj i izuzetno opasnoj akciji Gorske službe spasavanja (GSS) Crne Gore pronađeno je i izvučeno njeno tela iz ambisa.
Kako smo ranije pisali, nesrećna devojka nastradala je u subotu, 6. juna, oko 13 časova kada se survala u provaliju, a sa njom su bila još dva planinara iz Srbije koja su odmah uputila poziv za pomoć.
– Na samom vrhu ona je pokušala da zaobiđe jednu stenu, kada je propala. Ispod je provalija duboka 250 metara. To je neverovatno nepristupačan vrh. Pravi šiljak je visine 2.275 metara i prvi put je osvojen tek pre dve godine. Helikopter je morao da spusti spasioce na tu dubinu i da kruži iznad dok telo nije locirano i izvučeno. Stradala planinarka je bila vrlo iskusna i već je osvajala vrhove na Alpima. Ovde nije reč o neiskustvu, već o ulasku u realno veliki rizik. Ovaj vrh je izazovan i postao je stvar prestiža među alpinistima, što je potpuno nepotrebno – objasnio je iskusni planinar i vodič Ahmet Reković ranije.
Srbija još nije uspela da se smiri zbog tragedije na Prokletijama, a dogodila se nova. Državljanka Srbije Marija G. (40) iz Loznice nastradala je na putu za more. Kako prenose crnogorski mediji, nesreća se dogodila u petak, 12. juna, oko 9.50 sati na magistralnom putu Nikšić – Vilusi dok je bila na motociklu, a njen suvozač je zadobio teške povrede i nalazi se u životno ugroženom stanju.
Naime, dok se motocikl kretao iz pravca Vilusa u mesto Kuside prešao je preko uzdužne neisprekidane linije, nakon čega je došlo do pada motocikla na kolovoz. Od zadobijenih povreda Lozničanka je preminula na licu mesta. Nažalost, nije joj bilo spasa, lekari su mogli samo da konstatuju njenu smrt.
Društvene mreže preplavljene su brojnim oproštajnim porukama posvećenim nastradaloj Mariji. Rođaci, prijatelji i poznanici dele njenu fotografiju i pišu reči koje kidaju dušu, a najviše pažnje je privukla objava Grada Loznice na svojoj stranici na Fejsbuku.
„Danas je stalo jedno veliko srce. U trenu je ugašen jedan život, a za sobom ostavio neizmernu tugu, bol i prazninu koja se nikada neće moći popuniti.
Na putu ka moru, na mestu gde je trebalo da nastanu najlepši porodični trenuci, sudbina je ispisala najtežu priču. U saobraćajnoj nesreći na putu prema Nikšiću život je izgubila M. G. iz Loznice.
Najteže je kada majka ode prerano. Kada dvoje dečjih očiju ostane da traži lice koje se više neće pojaviti na vratima. Kada dom ostane bez glasa koji je unosio toplinu, sigurnost i ljubav. Nema reči koje mogu ublažiti bol porodice, niti suza koje mogu isprati ovakvu tugu.
Danas ne plaču samo njeni najbliži. Plaču prijatelji, kumovi, rodbina, komšije i svi koji su imali sreću da poznaju Mariju. Ostaju uspomene, ali i rana koja nikada neće potpuno zarasti. Neka te anđeli čuvaju tamo gde si otišla, a tvojoj porodici neka Bog podari snagu da izdrži ono što se čini neizdrživim“, navodi se u objavi.
Utvrđuju se okolnosti tragedije.
Smilja je nastradala pomažući drugome
Nekoliko dana nakon tragedije oglasila se i Smiljanina sestra na Fejsbuku, a njene reči i dalje potresaju su čitavu javnost.
„Moja sestra Smilja je svoj život dala spasavajući tuđi. Kada je planinar iz njene grupe dobio napad panike na steni i tražio da mu se dobaci uže, ona mu je dobacila svoje. Tako je ostala bez svog osiguranja malo pre vrha… A od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje (Jovan, 15:13). Da znate vi kakva je bila moja Smilja. Imale smo najlepše detinjstvo. Prvo sam jedva čekala da poraste da bismo mogle da se igramo. Kasnije smo bile nerazdvojne. Ja sam nju naučila da čita, a ona mene da gledam na sat. U njenih 27 godina je stalo toliko života koliko neko ne proživi ni za 100. Knjiga može da se napiše, film da se snimi. Za tako kratko vreme ona je svaki svoj talenat umnožila milion puta. Čega god se latila, bila je u tome najbolja. Košarka, kvizovi, planinarenje, alpinizam, jezici… I ništa joj nije bilo teško, nikada. Sve može i sve hoće i još i druge motiviše“, napisala je njena sestra, a potom dodala:
„Ljudi su je voleli, poštovali, divili joj se, zavideli joj. Ali niko nije bio ravnodušan. Nisi mogao da nemaš mišljenje o Smilji.
Ko je nije poznavao, pomislio bi da je ćutljiva i hladna, jer se nikad nije trudila da se bilo kome dopadne. I bilo ju je baš briga šta misle o njoj ljudi koji joj nisu važni. Malo je pričala, ali kad nešto kaže, to se pamti. Umela je dobro da se našali i nikad se nije ljutila kad se mi šalimo na njen račun“, napisala je ona.
