Oktobarske kiše donele su dugo čekano olakšanje i konačno natopile ispucalu zemlju, stvarajući idealne uslove za ukorenjivanje mladih stabala. Ipak, iza trenutnog optimizma na terenu krije se velika opreznost voćara.
Nakon tri uzastopna paklena leta, ovogodišnja jesenja sadnja donosi potpuno novu strategiju i prekretnicu u domaćem agraru.
Najveći hit ove jeseni u Srbiji jeste masovni povratak starim, autohtonim sortama voća. Proizvođači ubrzano odustaju od osetljivih uvoznih sorti koje zahtevaju beskrajna prskanja i ogromne količine vode. Traže se rasadi starih sorti šljiva, krušaka i jabuka koje su naše bake i deke gajili bez ikakve hemije. Ove „zaboravljene” sorte prirodno lakše podnose sušni stres i tropske temperature, pa postaju pravi zlatni rudnik za sve koji žele siguran rod uz minimalna ulaganja u zaštitu.
Sa druge strane, ekstremna suša je ostavila duboke posledice na tržištu, što direktno utiče na cene rasada i planiranje budžeta. U regionima bez sistema „kap po kap”, matični zasadi su pretrpeli ozbiljan šok, što je smanjilo procenat prvoklasnih sadnica u ponudi. Istovremeno, loše otkupne cene voća tokom leta ispraznile su džepove malih proizvođača, pa se ove jeseni svaki dinar tri puta meri pre kupovine rasada, pišu „Novosti“.
