Milioni koka nosilja u Evropskoj uniji mogli bi u narednim godinama da dobiju bolje uslove za život, jer Evropska komisija priprema izmene propisa koje bi mogle da dovedu do postepenog ukidanja kaveznog uzgoja. Promene bi zahtevale prilagođavanje farmi, nova ulaganja u opremu i drugačiju organizaciju proizvodnje jaja, a njihovi efekti mogli bi da se osete i u Srbiji, prenosi Agronews.
Evropska komisija najavila je da će do kraja 2026. godine predložiti izmene pravila o dobrobiti koka nosilja i brojlera, sa posebnim fokusom na postepeno ukidanje kaveza. Ipak, konačan predlog tek treba da bude predstavljen, pa još nema potvrđenog roka do kojeg bi kavezni uzgoj morao da bude potpuno napušten.
Milioni koka i dalje se drže u kavezima
Iako su u Evropskoj uniji još 2012. godine zabranjeni neobogaćeni kavezi za koke nosilje, upotreba takozvanih obogaćenih kaveza i dalje je dozvoljena. Zbog toga veliki broj živine i danas živi u sistemima koji ograničavaju njeno kretanje.
Prema proceni Instituta za evropsku politiku zaštite životne sredine, oko 141,3 miliona koka nosilja u EU bilo je držano u kavezima tokom 2025. godine, što predstavlja približno 35,5 odsto ukupnog broja. Ovi podaci pokazuju koliko bi prelazak na alternativne sisteme uzgoja mogao da bude obiman zadatak za evropsku poljoprivredu.
U kaveznom sistemu koke imaju ograničen prostor za kretanje i otežano ispoljavaju prirodno ponašanje, poput čeprkanja, istraživanja okoline i širenja krila.
Evropska agencija za bezbednost hrane ranije je preporučila unapređenje uslova uzgoja, uključujući napuštanje kaveza, kako bi se poboljšala dobrobit živine.
Građani traže zabranu kaveza do 2035. godine
Pritisak za promene ne dolazi samo od organizacija za zaštitu životinja. Prema istraživanju koje je agencija Savanta sprovela u 25 država Evropske unije, na uzorku od 25.080 punoletnih građana, 75 odsto ispitanika smatra da bi kavezni uzgoj koka nosilja trebalo ukinuti najkasnije do 2035. godine.
Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni 13. oktobra 2026. godine, pokazalo je i da 69 odsto ispitanika podržava zabranu do 2030. godine, dok više od polovine smatra da je kavezni uzgoj već trebalo ukinuti.
Dodatni podsticaj promenama predstavlja evropska građanska inicijativa „End the Cage Age“, odnosno „Okončajmo doba kaveza“, koja je prikupila oko 1,4 miliona potpisa i pozvala na ukidanje kaveza za više kategorija domaćih životinja.
Ipak, podrška građana ne znači da je zabrana već usvojena. Konačan sadržaj propisa, rokovi za prilagođavanje i eventualne mere finansijske pomoći zavisiće od budućeg zakonodavnog postupka.
Šta će promena značiti za proizvođače jaja?
Prelazak na uzgoj bez kaveza mogao bi da donese velike promene na farmama. Proizvođači bi morali da prilagode objekte, nabave odgovarajuću opremu i organizuju proizvodnju tako da koke imaju više prostora i mogućnosti za prirodno ponašanje.
Međutim, takva promena zahteva značajna finansijska sredstva. Troškovi zavise od veličine farme, postojećih objekata i sistema koji bi se koristio umesto kaveznog uzgoja.
Zbog toga je važno koliko bi vremena proizvođači dobili za prilagođavanje, ali i da li bi im bile dostupne subvencije ili drugi oblici podrške.
Evropska komisija najavila je da će prilikom pripreme novih pravila razmatrati ekonomske i društvene posledice promena, kao i mogućnosti za prelazak na sisteme uzgoja koji pružaju bolje uslove životinjama.
Za farmere će zato biti presudno da se unapred znaju rokovi, zahtevi i troškovi, kako bi mogli da planiraju ulaganja bez ugrožavanja poslovanja.
Da li će promene uticati i na Srbiju?
Iako Srbija nije članica Evropske unije, promene evropskih standarda mogle bi da budu značajne i za domaću proizvodnju jaja. To se posebno odnosi na usklađivanje domaćih propisa sa pravilima EU, kao i na proizvođače koji posluju na tržištima povezanima sa evropskim tržištem.
Ipak, eventualna evropska zabrana ne bi automatski značila da istog dana prestaje kavezni uzgoj i u Srbiji. Za domaće proizvođače biće važno da li će i kada odgovarajuća pravila biti uvedena u srpsko zakonodavstvo, kao i kakvi će prelazni rokovi biti propisani.
O ovoj temi govori se i u Srbiji kroz kampanju „Slomimo kaveze“, koju sprovodi Vege zajednica. Prema podacima organizatora, peticiju kojom se od trgovinskih lanaca traži da prestanu da prodaju jaja iz kaveznog uzgoja potpisalo je više od 20.000 građana.
Ako se evropski standardi budu menjali u predviđenom pravcu, domaći proizvođači mogli bi da se suoče sa potrebom za modernizacijom farmi i dodatnim ulaganjima. Trgovinski lanci takođe bi mogli da utiču na promene kroz zahteve prema dobavljačima i izbor proizvoda koje nude kupcima.
Da li će jaja zbog toga poskupeti?
Za sada nema dovoljno podataka da bi se pouzdano procenilo da li bi prelazak na uzgoj bez kaveza doveo do rasta cena jaja u Srbiji.
Promena proizvodnog sistema može da poveća troškove na pojedinim farmama, naročito kada zahteva izgradnju ili rekonstrukciju objekata. Konačan uticaj na maloprodajne cene zavisiće, međutim, i od produktivnosti, troškova hrane, energije, transporta, tržišne konkurencije i načina na koji proizvođači budu finansirali prilagođavanje.
Zato bi bilo preuranjeno tvrditi da će jaja sigurno poskupeti ili da će se promene direktno odraziti na sve domaće proizvođače.
Evropska unija priprema novi korak u unapređenju dobrobiti životinja, ali tek predstoji odluka o konkretnim pravilima i rokovima. Za proizvođače jaja u Srbiji biće važno da prate razvoj propisa i na vreme procene da li će buduće promene zahtevati ulaganja i prilagođavanje proizvodnje.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
