Nemački dnevnik Merkur piše, pozivajući se na podatke italijanskog udruženja i trgovinske komore, da je između 2019. i 2025. godine prestalo da radi više od 24.000 malih kafića.
Udruženje Konfezerčenti je saopštilo da su sa njima „nestala i mesta druženja i susreta koja su bila deo svakodnevice lokalnih zajednica“. Trend pogađa celu Italiju, a na ostrvima je malo manje intenzivan, ali je takođe negativan, piše Merkur.
Pad broja takvih lokalnih kafića najveći je u administrativnoj oblasti Marke, na zapadnoj obali Jadrana, i iznosi 25 odsto.
Slede Lacio (23,9 odsto), Dolina Aoste (22,2 odsto) i Veneto (20,1 odsto).
Od gradova je, prema podacima Konfezerčenti, najviše pogođen Rim, koji je u tom periodu ostao bez 2.827 kafića, ili 30 odsto.
Udruženje je u saopštenju navelo da je to bilo u pravom smislu reči krvarenje, koje nije uspeo da speči ni rekordni dolazak stranih turista u italijanski glavni grad.
Uzroci zbog kojih su se tradicionalni mali kafići našli pod pritiskom su, prema oceni udruženja, brojni. To je porast troškova poslovanja, posebno za energente i sirovine, ali i pad kupovne moći Italijana i veći izdaci za radnu snagu.
U centrima gradova negativno su na te male barove uticali i sve češći rad od kuće, konkurencija maloprodaje i popularnost dostavljanja hrane i napitaka.
