Prvi uslov odnosi se na vreme provedeno na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Osiguranik mora da ima najmanje 10 godina efektivno provedenih na takvim radnim mestima. Ako je ovaj uslov ispunjen, staž se uvećava u skladu sa propisanim stepenom uvećanja. Važno je naglasiti da se uvećanje računa samo za vreme koje je osiguranik stvarno proveo na radu na takvom radnom mestu.
Nije dovoljno samo imati 10 godina beneficiranog staža
Drugi uslov je još važniji za one koji žele da im se zbog beneficiranog staža snizi starosna granica za penziju. Da bi se starosna granica snizila, osiguranik mora da ima najmanje dve trećine ukupno navršenog staža osiguranja na radnim mestima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem. Tek kada je ovaj uslov ispunjen, starosna granica može da se snižava u zavisnosti od stepena uvećanja staža. Drugim rečima, ako neko ima 12 godina beneficiranog staža, to samo po sebi ne znači automatski da može da ode u penziju 12 godina ranije. Potrebno je da se proveri koliki je ukupan staž i koliki deo tog staža je ostvaren na radnim mestima sa uvećanim trajanjem.
Koliko može da se snizi starosna granica?
Prema Zakonu o PIO, starosna granica može da se snižava zavisno od stepena uvećanja staža. Uobičajeno pravilo je da se za određeni stepen uvećanja starosna granica može sniziti za po jednu godinu, ali najviše do 55. godine života. Za osiguranike koji imaju najmanje dve trećine efektivno provedenog staža na radnim mestima sa koeficijentom uvećanja 12/18, starosna granica može da bude snižena još više – najviše do 50. godine života, pišu „Novosti“.
