Saobraćajni inženjeri objašnjavaju da ovi uređaji ne prate pojedinačne automobile niti identitet vozača. Umesto toga, prikupljaju podatke kao što su broj vozila i intenzitet saobraćaja, nakon čega sistem može da produži ili skrati određenu fazu semafora kako bi se smanjile gužve.
U nekim slučajevima uređaji međusobno komuniciraju radio-signalom i šalju informacije o opterećenju raskrsnice u kontrolni sistem. Na osnovu toga semafor može dinamički da menja vreme trajanja zelenog ili crvenog svetla, naročito tokom perioda pojačanog saobraćaja.
Bele kutije iznad semafora mogu da detektuju vozilo stotinama metara pre raskrsnice
Bele kutije iznad semafora u nekim sistemima praktično zamenjuju starije induktivne petlje ugrađene u asfalt. Takvi senzori mogu da registruju da se vozilo približava raskrsnici ili da već čeka na crvenom svetlu. Noviji modeli prema dostupnim informacijama mogu da detektuju vozilo na udaljenosti do oko 150 metara.
To omogućava sistemu da, na primer, zadrži zeleno svetlo još nekoliko sekundi ako se vozilo približava raskrsnici ili da ranije promeni signal ako niko ne čeka u određenom pravcu.
Slični sistemi mogu da pomognu i vozilima hitnih službi. U pojedinim gradovima signalizacija može da prepozna dolazak vatrogasnog vozila, ambulante ili policije i ranije oslobodi raskrsnicu kako bi im obezbedila prolaz.
Postoji i druga vrsta senzora postavljenih uz semafore koji kamerom ili video-analizom prate položaj i broj vozila u trakama. Takvi sistemi ne moraju da služe za kažnjavanje, već samo za detekciju prisustva automobila i upravljanje signalima. Ako vozilo stane predaleko od zone koju senzor prati, može se dogoditi da ga sistem ne registruje odmah, pa vozaču deluje kao da zeleno svetlo „nikako ne dolazi“, piše Slash Gear.
