U ovoj sezoni po prvi put je posadio boraniju, a iako će rod, i po količini i po kvalitetu, biti dobar, Tadej ne zna šta će s njim jer otkupa nema. Prošla je prva berba i 300 kilograma boranije je morao da podeli.
Sezona je godišnjih odmora pa je i to, dodaje on, možda razlog zbog kojeg jednostavno nema potražnje za boranijom. Oni koji je prodaju na pijacama takođe ne pronalaze kupce.
„Jedan poznanik je bio na pijaci u Varaždinu i prodao je svega dva kilograma. Cena ne bi trebalo da bude problem jer se boranija kod nas na malo prodaje po četiri evra (oko 470 dinara), a ne kao što se pisalo da je 12. Tih 12 evra (oko 1.405 dinara) može biti eventualno cena u Zagrebu ili na moru“, kaže Tadej.
Uzgajivačima povrća, ističe on, stalno se govori da sade nešto novo, a njegov slučaj s boranijom pravi je primer da ni ta teza očigledno „ne pije vodu“.
„Stvarno ne znam šta više možemo da uradimo. Govore nam da se okanemo pšenice, kukuruza i uljane repice, a onda kad probaš nešto novo, to nemaš kome da prodaš. Sa takvim načinom doslovno nas teraju da odustanemo od poljoprivrede.
U veleprodaji bi cena boranije trebalo da bude oko tri evra (oko 350 dinara), a bojim se da ću morati da delim i rod koji ćemo brati sledeće nedelje. Sve ukupno ću dobiti između 1.000 i 1.500 kilograma boranije i ne piše mi se dobro ako ću sve to morati da podelim. Prošle godine mi je propalo 150 tona kupusa koji takođe nisam imao kome da prodam“, žali se Tadej, piše Podravski.hr.
Dodatni problem predstavljaju mu i kradljivci koji sve češće obavljaju berbu na njegovim parcelama. Njima je, kaže on, boranija zanimljiva, pa je ponovo imao neželjene berače.
