Tržište rada u Srbiji ulazi u period velike promene. Propisi koji su doneti pre više od decenije trebalo bi da budu usklađeni sa novim načinima rada, dok se u okviru projekta Evropske unije već radi na konkretnim predlozima za izmene domaćeg zakonodavstva.
U fokusu su, između ostalog, radni uslovi, prava zaposlenih, savremeni oblici rada i usklađivanje srpskih propisa sa evropskim direktivama.
Za sada nije odlučeno da li će biti promenjen postojeći Zakon o radu ili će biti napisan potpuno novi zakon. Ta odluka zavisiće od obima promena i dogovora države, sindikata, poslodavaca i drugih zainteresovanih strana, piše Blic.
Evropska unija pomaže Srbiji u reformi radnog zakonodavstva
Proces je počeo u martu 2025. godine kroz Tvining projekat pod nazivom „Podrška unapređenju uslova rada i priprema Republike Srbije za učešće u mreži EURES“.
Jedan od ključnih delova projekta odnosi se na usklađivanje domaćeg radnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije.
U okviru projekta angažovani su eksperti iz Grčke, Francuske, Švedske i Slovenije, dok su u razgovore uključeni i predstavnici države, sindikata, poslodavaca i drugih socijalnih partnera.
Cilj je da se utvrdi koje delove domaćeg zakonodavstva treba menjati kako bi bili usklađeni sa evropskim standardima.
Na stolu je 21 direktiva Evropske unije
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potvrđeno je da su eksperti iz Grčke i Francuske predstavili tabele usklađenosti srpskog zakonodavstva sa 21 direktivom EU.
Analiza je pokazala da određena pitanja iz tih direktiva još nisu u potpunosti preneta u srpske propise.
Zbog toga su od marta do avgusta 2026. godine eksperti iz Grčke i Slovenije predlagali konkretne izmene domaćeg zakonodavstva.
Predlozi su predstavljeni Ministarstvu, drugim državnim organima i socijalnim partnerima.
Do sada je održano 12 fokus grupa, na kojima su razmatrane oblasti koje bi mogle da budu obuhvaćene promenama Zakona o radu, ali i drugih propisa.
Četiri zemlje učestvuju u pripremi novih rešenja
U projektu svaka od zemalja učesnica ima svoju ulogu.
Grčka je lider konzorcijuma i pruža ekspertizu u oblasti usklađivanja propisa sa pravnim tekovinama EU.
Francuska kroz svoje iskustvo doprinosi temama koje se odnose na zaštitu zaposlenih i socijalni dijalog.
Švedska je uključena kroz oblast modernizacije tržišta rada i savremenih oblika zapošljavanja, dok Slovenija donosi iskustva zemlje koja je prošla put od sistema bivše Jugoslavije do članstva u Evropskoj uniji.
Takav pristup treba da pomogne Srbiji da domaće propise približi evropskom pravnom okviru, ali konačna rešenja neće biti automatski preuzeta iz drugih zemalja.
Nisu sva evropska rešenja prihvatljiva Srbiji
Upravo tu se otvara jedan od najvažnijih delova reforme.
Predlozi evropskih eksperata biće razmatrani u Srbiji, ali o tome koje će rešenje na kraju biti prihvaćeno odlučivaće se kroz razgovore sa domaćim institucijama i socijalnim partnerima.
Ministarstvo rada navodi da će se, nakon što eksperti završe predloge, o njima razgovarati sa sindikatima, poslodavcima i drugim zainteresovanim stranama.
To znači da predlozi koji dolaze iz EU predstavljaju osnovu za dalje razgovore, a ne konačan tekst budućeg zakona.
Šta će biti sa postojećim Zakonom o radu?
Jedno od ključnih pitanja jeste da li će postojeći zakon biti samo izmenjen ili će Srbija dobiti potpuno novi Zakon o radu.
Iz Ministarstva navode da će odluka zavisiti od toga koliko će postojeći propis morati da se menja.
Ako se utvrdi da su izmene obimne, moguće je da bude pripremljen potpuno novi tekst Nacrta zakona o radu.
Ukoliko promene budu manjeg obima, moguće je da će se ići na izmene i dopune postojećeg zakona.
Dakle, novi zakon još nije konačno odlučen, već će odgovor zavisiti od rezultata procesa usklađivanja i pregovora sa socijalnim partnerima.
Rad od kuće i platformski rad menjaju tržište
Jedan od razloga zbog kojih se pitanje modernizacije radnog zakonodavstva sve više nameće jeste promena načina na koji ljudi rade.
Danas je mnogo više prisutan rad od kuće, angažovanje preko digitalnih platformi, frilens poslovi i različiti oblici fleksibilnog rada.
Savremeno tržište rada više nije zasnovano samo na tradicionalnom modelu zaposlenog koji svakog dana odlazi u istu kancelariju ili fabriku.
Upravo zbog toga novi propisi treba da odgovore na pitanje kako zaštititi prava zaposlenih u uslovima u kojima se granica između klasičnog zaposlenja i drugih oblika angažovanja sve više menja.
Cilj su transparentniji i predvidljiviji uslovi rada
Jedan od važnih ciljeva reforme jeste usklađivanje domaćih pravila sa evropskim standardima koji se odnose na transparentne i predvidljive uslove rada.
To podrazumeva jasnija pravila o pravima i obavezama zaposlenih i poslodavaca, ali i prilagođavanje propisa savremenim oblicima rada.
Istovremeno, deo reforme odnosiće se i na šire pitanje funkcionisanja tržišta rada i pripremu Srbije za učešće u EURES-u, evropskoj mreži službi za zapošljavanje.
EURES je deo šire priče
Učešće Srbije u EURES mreži jedan je od važnih ciljeva čitavog projekta.
EURES povezuje službe za zapošljavanje i omogućava lakše povezivanje poslodavaca i radnika na evropskom tržištu rada.
Zbog toga se reforma ne odnosi samo na pojedinačne članove Zakona o radu, već je deo šireg procesa približavanja Srbije evropskim standardima u oblasti zapošljavanja.
Od septembra počinje rad na konkretnim zakonskim odredbama
Prema informacijama Ministarstva rada, od septembra 2026. godine počinje naredna faza projekta.
Ministarstvo će zajedno sa Tvining ekspertima raditi na formulisanju zakonskih odredaba na osnovu predloženih izmena i dopuna.
Ti predlozi će zatim biti razmatrani sa socijalnim partnerima i drugim zainteresovanim stranama.
Tek nakon tog procesa biće jasnije koje će konkretne promene biti unesene u zakon.
Sindikati i poslodavci imaju važnu ulogu
Veliki deo posla tek predstoji jer različite strane nemaju nužno iste interese.
Država mora da pronađe ravnotežu između zahteva za većom zaštitom zaposlenih, potreba poslodavaca i evropskih standarda.
Sindikati tradicionalno insistiraju na većoj zaštiti radničkih prava i sigurnijim uslovima rada, dok poslodavci vode računa o fleksibilnosti poslovanja i troškovima rada.
Zbog toga će usaglašavanje stavova biti jedan od najzahtevnijih delova čitavog procesa.
Kada bi nova pravila mogla da budu doneta?
Tvining projekat trebalo bi da traje do kraja marta 2027. godine, uz mogućnost produženja za još tri meseca.
Do tada bi trebalo da bude mnogo jasnije da li će Srbija dobiti potpuno novi Zakon o radu ili će postojeći propis biti značajno izmenjen.
Iz Ministarstva posebno ukazuju da proces zavisi od složenosti pregovora sa socijalnim partnerima, broja direktiva koje treba uskladiti i obima promena koje će biti potrebne.
Zato se konačan tekst zakona ne može očekivati samo na osnovu predloga evropskih eksperata.
Velika promena, ali konačna pravila još nisu poznata
Srbija je tako ušla u jednu od značajnijih faza reforme radnog zakonodavstva u poslednjih više od deset godina.
Evropski eksperti već su analizirali domaće propise i predložili promene, a sada sledi najvažniji deo – pretvaranje tih predloga u konkretne zakonske odredbe i njihovo usaglašavanje sa domaćim socijalnim partnerima.
Za sada je izvesno da će se pravila menjati i da će evropske direktive biti osnova za reformu. Nije, međutim, još odlučeno da li će Srbija dobiti potpuno novi Zakon o radu ili će postojeći biti izmenjen i dopunjen.
Konačna rešenja trebalo bi da budu poznata kroz proces koji se nastavlja tokom 2026. i početkom 2027. godine.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
