Pored toga, korisnici moraju da budu obavešteni o tome da komuniciraju sa veštačkom inteligencijom, kao što je, na primer, slučaj kada razgovaraju sa čet-botom, a ne sa stvarnom osobom.
Nove smernice se odnose na slike, video-zapise i tekstove koji se koriste u profesionalne svrhe, kao što je oglašavanje na internetu ili na bilbordima.
Pravila moraju da poštuju i influenseri koji ostvaruju zaradu od svog sadržaja.
Oni koji objavljuju slike kreirane pomoću AI na svojim privatnim profilima nisu, međutim, u obavezi da ih označavaju.
Za označavanje su odgovorni sami pružaoci usluga veštačke inteligencije, kao što su na primer, kompanija OpenAI koja stoji iza ChatGPT-a, zatim Gugl sa svojim čet-botom Džemini, ili Meta kao matična kompanija Instagrama i Fejsbuka.
Pravila su posebno usmerena na takozvane “dipfejk“ sadržaje koji su toliko realistični da mogu da zavaraju posmatrača i koji mogu da se koriste u manipulativne svrhe.
Prema smernicama Evropske unije, “dipfejk“ video-zapisi treba da budu označeni kao takvi od samog početka, tako da ta oznaka ostane vidljiva, ili da se bar ponovo prikazuje u redovnim intervalima.
Preporučuje se i upotreba interaktivnih elemenata, na primer kod manipulisanih slika.
Pored stalne oznake, moglo bi da se pojavi i obaveštenje kada, recimo, korisnik pređe kursorom miša preko lica koje je izmenjeno pomoću veštačke inteligencije, navodi nemački list.
Za audio-datoteke, poput podkasta generisanih pomoću AI, na samom početku treba da stoji odgovarajuća napomena da je reč o govornom sadržaju generisanom na taj način.
Kada je reč o tekstu, sugeriše se korišćenje oznaka za AI, na primer iznad samog teksta ili pored naslova. Generalno, prilikom kreiranja sadržaja pomoću veštačke inteligencije, u datoteku bi trebalo uneti i “otiske” čitljive mašinama, kako bi drugi sistemi mogli pouzdano da prepoznaju da je sadržaj veštački generisan.
Pored toga, Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju u Briselu trenutno proverava da li postoji adekvatna kontrola nad velikim modelima AI i da li oni samostalno izvode sajber-napade.
U tom cilju, oni moraju da primene odgovarajuće bezbednosne mere i odmah prijave sve incidente EU.
Ovo više nije samo teoretski scenario, što pokazuju i dva značajna nedavna slučaja, navodi list.
Kompanije OpenAI i Antropik, koja je tvorac modela Klaud, morale su da priznaju da je njihov softver tokom testiranja nenamerno izvršio napade na druge kompanije.
Kršenje propisa o veštačkoj inteligenciji može da dovede do izricanja visokih kazni, pa su za zabranjene prakse u vezi sa AI predviđene kazne do 35 miliona evra, ili sedam procenata ukupnog godišnjeg prometa kompanije na globalnom nivou, u zavisnosti od toga koji je iznos veći.
Nepoštovanje obaveza u pogledu transparentnosti, ili primena neadekvatnih bezbednosnih mera, mogu da rezultiraju novčanim kaznama do 15 miliona evra, ili tri procenta globalnog godišnjeg prihoda, takođe u zavisnosti od toga koji je iznos veći.
Za postojeće sisteme veštačke inteligencije važi prelazni period do 2. decembra, dok se na nove modele koji izlaze na tržište propisi primenjuju odmah.
