Odluka je doneta nakon trogodišnjeg procesa tokom kojeg je analizirano čak 75 različitih opcija, a u najužem izboru, pored britanskog dizajna, bio je i GE Vernova Hitachi sa svojim reaktorom BWRX-300.
Izabran je Rols Rojsov reaktor sa vodom pod pritiskom (PWR) snage 470 megavata i iz odbora kompanije ističu da je reč o dokazanoj tehnologiji (reaktori sa vodom pod pritiskom se već koriste u Ringhalsu, ali su u pitanju reaktori velikog kapaciteta), a ugovor je ocenjen kao „komercijalno atraktivan“.
Što se tiče kapaciteta celog projekta, trebalo bi da na kraju bude ukupne snage 1,5 gigavata snage, što će reći najverovatnije 3 reaktorska modula. Prvi operativni se cilja za sredinu 2030-ih, piše B92.
Naravno, kao i za sve ostale male modularne reaktore – obećanja su posve slična: 90 odsto reaktora (dimenzija 16×4 metra) proizvodiće se u fabričkim uslovima; na samom terenu vršiće se samo sklapanje prefabrikovanih i unapred testiranih modula, što dramatično smanjuje rizik od kašnjenja i skraćuje rokove izgradnje.
A time je Švedska postala treća evropska zemlja koja je izabrala Rols-Rojs SMR, nakon Češke (gde ČEZ planira elektranu kapaciteta do 3 gigavata a i inače drži 20 odsto učešća u kompaniji Rols-Rojs SMR) i Velike Britanije (lokacija Vilfa/Wylfa).
Širi kontekst švedske energetske politike
