Samac u Nemačkoj koji mesečno prima više od 6.050 evra neto spada među relativno bogate, dok se primanja od 1.940 do 3.630 evra svrstavaju u srednju klasu u užem smislu. Nova studija Instituta nemačke privrede iz Kelna pokazuje koliko je novca potrebno za različite dohodovne kategorije, ali i zašto samci i penzioneri češće dolaze u rizik od siromaštva, piše Klix.
Kolika plata u Nemačkoj je dovoljna za pristojan život, a koliko je potrebno da bi se neko smatrao bogatim? Odgovor zavisi od toga da li osoba živi sama, ima partnera ili izdržava decu.
Prema studiji Instituta nemačke privrede (IW) iz Kelna, granice dohodovnih kategorija značajno se razlikuju u zavisnosti od veličine domaćinstva. Istraživanje su ekonomisti Judit Nihues i Maksimilijan Štokhauzen objavili 19. oktobra, a zasniva se na podacima evropske ankete o prihodima i uslovima života koji se odnose na 2024. godinu.
Prema njihovoj analizi, samac sa više od 6.050 evra neto mesečno pripada grupi relativno bogatih, dok se osobe sa znatno nižim primanjima raspoređuju u različite kategorije srednje klase i grupe sa nižim prihodima.
Kolika plata u Nemačkoj je potrebna za srednju klasu?
Prema klasifikaciji Instituta nemačke privrede, neto mesečna primanja samaca u Nemačkoj dele se u nekoliko kategorija.
Granice su sledeće:
- Manje od 1.450 evra: relativno siromaštvo prema korišćenoj klasifikaciji.
- Od 1.450 do 1.940 evra: donja srednja klasa.
- Od 1.940 do 3.630 evra: srednja klasa u užem smislu.
- Od 3.630 do 6.050 evra: gornja srednja klasa.
- Više od 6.050 evra: kategorija relativno bogatih.
Svi iznosi odnose se na mesečna neto primanja samca.
To znači da osoba koja živi sama i mesečno prima 2.500 evra neto pripada srednjoj klasi u užem smislu, dok se samac sa primanjima od 4.000 evra nalazi u gornjoj srednjoj klasi prema ovoj metodologiji.
Ipak, ove kategorije ne znače da svi ljudi sa istom platom imaju isti životni standard. Troškovi stanovanja, mesto prebivališta, obaveze i broj članova domaćinstva mogu značajno da utiču na to koliko novca nekome ostaje na raspolaganju.
Samac sa više od 6.050 evra mesečno među četiri odsto najbogatijih
Jedan od najzanimljivijih podataka studije odnosi se na samce sa najvišim primanjima.
Osoba koja je tokom 2024. godine imala više od 6.050 evra neto mesečno, odnosno približno 709.000 dinara prema preračunu korišćenom u izveštaju, nalazila se među četiri odsto stanovnika Nemačke sa najvišim prihodima.
Ova granica pokazuje koliko je visoko postavljen prag za ulazak u grupu relativno bogatih kada se posmatra osoba koja sama snosi troškove domaćinstva.
Važno je naglasiti da se radi o klasifikaciji prema prihodima, a ne o ukupnom bogatstvu. Vrednost nekretnina, štednja, dugovi i druga imovina ne mogu se izjednačiti sa visinom mesečne neto plate.
Koliko novca je potrebno paru da bi bio bogat?
Kod parova se granice računaju drugačije jer dve osobe koje žive zajedno mogu da dele troškove stanovanja, račune i druge izdatke.
Prema metodologiji korišćenoj u studiji, paru bez dece potrebno je 1,5 puta više prihoda nego samcu da bi dostigao isti relativni životni standard.
Za par bez dece granica relativnog bogatstva iznosi više od 9.070 evra zajedničkih neto primanja mesečno, odnosno oko 1,06 miliona dinara.
Kada porodica ima decu, granice se dodatno prilagođavaju veličini domaćinstva.
Za par sa dvoje dece mlađe od 14 godina, granica relativnog bogatstva iznosi približno 12.700 evra neto mesečno, dok se granica relativnog siromaštva nalazi na oko 3.050 evra.
Ovi iznosi odnose se na zajednička primanja domaćinstva, a ne na platu svakog partnera pojedinačno.
Ko u Nemačkoj ima najveće prihode?
Najpovoljniju poziciju među posmatranim grupama imaju parovi bez dece u kojima rade oba partnera.
Prema studiji, gotovo 12 odsto takvih parova imalo je zajednička neto primanja veća od 9.070 evra mesečno. To je skoro tri puta veći udeo nego u ukupnom stanovništvu.
Oba partnera sa prihodima tako mogu da ostvare znatno veći zajednički prihod, dok istovremeno dele deo troškova domaćinstva.
Ipak, visina plate nije jedini faktor koji određuje životni standard. Troškovi stanovanja, mesto u kojem se živi i porodične obaveze mogu da naprave veliku razliku između domaćinstava sa sličnim primanjima.
Zašto mnogi Nemci misle da zarađuju manje nego što zaista zarađuju?
Autori studije navode da se većina stanovnika Nemačke nalazi u srednjoj klasi, ali da mnogi ne procenjuju uvek tačno svoj položaj u raspodeli prihoda.
Jedan od razloga je svakodnevno poređenje sa kolegama, prijateljima i komšijama koji imaju slične navike i žive u sličnim okolnostima.
„Bogati su uglavnom drugi. Taj utisak je razumljiv, ali može zavarati“, izjavila je ekonomistkinja Judit Nihues.
Drugim rečima, ljudi često procenjuju svoj položaj na osnovu neposrednog okruženja, a ne na osnovu podataka o prihodima celokupnog stanovništva.
Zbog toga neko može imati viša primanja od velikog dela stanovništva, a da se ipak ne oseća posebno imućno.
Fakultetska diploma i sopstveni dom češći među bogatijima
Studija ukazuje i na povezanost obrazovanja i prihoda.
Osobe sa fakultetskom diplomom imale su prosečna mesečna primanja od oko 3.140 evra, što ih prema navedenoj analizi svrstava u gornju trećinu stanovništva po prihodima.
Među relativno bogatima više od dve trećine ima fakultetsku diplomu, dok više od 70 odsto pripadnika ove grupe živi u sopstvenom stanu ili kući.
Ovi podaci pokazuju da su visoka primanja i posedovanje nekretnine često povezani, ali ne znače da fakultetska diploma automatski garantuje visok prihod ili da je vlasništvo nad nekretninom samo po sebi dokaz bogatstva.
Samci i penzioneri među najugroženijima
Iako se Nemačka često posmatra kao zemlja visokih plata, rizik od siromaštva i dalje predstavlja značajan problem za pojedine grupe stanovništva.
Posebno su ugroženi ljudi koji žive sami.
Prema studiji, medijalna primanja samaca iznosila su 1.950 evra mesečno, dok je gotovo 31 odsto njih bilo u riziku od siromaštva. Za ukupno stanovništvo taj udeo iznosio je 16,2 odsto.
Problem je izražen i među starijim građanima. Oko 30 odsto penzionera koji žive sami nalazi se u riziku od siromaštva, dok je među penzionerima koji žive u paru taj udeo oko 14 odsto.
Razlika se delom može objasniti činjenicom da samci sami snose troškove stanovanja i svakodnevnog života, dok parovi mogu da dele deo tih izdataka.
Plate na istoku Nemačke i dalje su niže nego na zapadu
Studija ukazuje i na regionalne razlike u prihodima.
Medijalna primanja na istoku Nemačke iznosila su 2.274 evra mesečno, dok su na zapadu dostizala 2.482 evra.
To znači da su medijalna primanja na zapadu bila 208 evra viša mesečno.
Medijana označava iznos koji deli stanovništvo na dve jednake grupe: polovina ima niža, a polovina viša primanja. Zbog toga je korisna za razumevanje tipičnog nivoa prihoda, jer na nju manje utiču ekstremno visoke plate nego na običan prosek.
Šta ovi podaci govore o životnom standardu u Nemačkoj?
Studija pokazuje da nije dovoljno posmatrati samo visinu plate kako bi se procenilo da li neko pripada srednjoj klasi ili grupi sa visokim prihodima.
Važni su i broj članova domaćinstva, troškovi života i mogućnost deljenja izdataka. Samac sa 2.000 evra neto mesečno i porodica sa dvoje dece i istim ukupnim prihodima ne nalaze se u istoj finansijskoj situaciji.
Zato granice iz studije treba posmatrati kao pokazatelj relativnog položaja u raspodeli prihoda u Nemačkoj, a ne kao univerzalnu meru toga koliko je novca dovoljno za udoban život.
Podaci se odnose na 2024. godinu, pa ih ne treba predstavljati kao aktuelne pragove plata za 2026. godinu bez novije potvrde.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
