Danas se u nekim automobilima čak ni tako jednostavan posao ne završava bez računara, posebnog softvera i pristupa sistemima proizvođača. A taj pristup može koštati toliko da sam po sebi povećava račun za rutinski servis za desetine dolara.
Poznati američki mehaničar upozorio je na problem koji postaje sve ozbiljniji, a brojke pokazuju koliko se održavanje automobila promenilo.
Popravke automobila u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) od januara 2019. do avgusta 2026. godine poskupele su za čak 60 odsto.
U istom periodu, opšta inflacija je iznosila približno 32 odsto, što znači da su troškovi popravki rasli skoro dvostruko brže od ukupnih potrošačkih cena.
Ovo su podaci američke centralne banke, odnosno njene filijale u Sent Luisu, koje je objavio Carscoops. Ali iza ovih brojki krije se problem koji se ne odnosi samo na cene rezervnih delova ili rad mehaničara. Računari, softverske licence i tehnologija igraju sve važniju ulogu, bez kojih je sve teže zamisliti popravku modernog automobila.
Mehaničar upozorava: „Svake godine je sve skuplje“
Američki CNBC je razgovarao sa Ralfom Czejslerom, automehaničarem iz Bruklina, Njujork, koji je objasnio koliko se njegov posao promenio poslednjih godina.
U prošlosti je dobar mehaničar mogao da dijagnostikuje većinu problema uz iskustvo, osnovne alate i odgovarajuću opremu.
Danas, mnoge procedure zahtevaju računar povezan sa automobilom, a često i poseban softver od proizvođača. Czejsler kaže da mora da ima više računara i različite dijagnostičke sisteme u svojoj radionici kako bi mogao da servisira američke, evropske i azijske automobile.
„Imam više računara za američke, azijske i evropske automobile i to je veoma skupo. Svake godine proizvođači uvode promene i troškovi samo rastu. Sve je teže“, upozorio je mehaničar.
Poseban problem su pretplate na softver. Proizvođači automobila naplaćuju pristup određenim dijagnostičkim funkcijama i servisnim procedurama, a trajanje licenci može varirati od nekoliko sati do nekoliko godina. Za male nezavisne radionice, to znači povećanje operativnih troškova.
Ako žele da servisiraju različite marke i modele, moraju da investiraju u više dijagnostičkih sistema, redovno obnavljaju licence i prate tehnološke promene. Na kraju krajeva, veliki deo ovih troškova završava na računu vlasnika automobila.
Ni zamena ulja više nije samo zamena ulja: Softver servisu može da doda 65 evra na račun
Čak i zamena ulja može koštati dodatnih 75 dolara. Posebno zanimljiv primer je jednostavan primer redovne zamene motornog ulja, jedne od najčešćih i najjednostavnijih procedura održavanja automobila. U nekim vozilima, nakon zamene ulja, potrebno je pristupiti elektronskom sistemu da bi se resetovao servisni interval.
Problem nastaje kada ova procedura zahteva softver koji zahteva posebnu naknadu za pristup. Prema podacima sajta Carscoops, u nekim slučajevima, takav pristup može koštati servis i do 75 dolara, što je otprilike 65 evra, u zavisnosti od kursa.
Ovo je mogući dodatni trošak, a ne naknada koju svaki vozač mora da plati prilikom zamene ulja. To ne znači da je sam postupak zamene ulja postao komplikovaniji. Ulje i filter se i dalje menjaju na uobičajen način, ali digitalni sistemi mogu zahtevati dodatne korake koji ranije nisu postojali.
Važno je napomenuti da mnogi automobili omogućavaju resetovanje servisnog intervala bez plaćanja pristupa proizvođačevom softveru. Međutim, ovaj primer pokazuje kako čak i naizgled jednostavne procedure mogu postati skuplje kada je servisiranje vezano za zatvorene digitalne sisteme.
Zamena vetrobranskog stakla postaje ozbiljan trošak: Kalibracija kamera podiže cenu popravke
Zamena vetrobranskog stakla više nije jednostavan zadatak. Još dramatičniji primer tiče se zamene vetrobranskog stakla.
Na starijim automobilima, ovaj zadatak se uglavnom svodio na uklanjanje oštećenog stakla, postavljanje novog i proveru zaptivača. Kod mnogih modernih vozila situacija je mnogo složenija. Iza vetrobranskog stakla se često nalazi kamera koja je deo sistema za pomoć vozaču, poznatog pod zajedničkim nazivom ADAS.
Ovi sistemi mogu da prepoznaju saobraćajne znakove, prate saobraćajne trake i učestvuju u automatskom kočenju u slučaju nužde. Nakon zamene stakla, mnogi modeli zahtevaju rekalibraciju kamere kako bi sistemi pravilno funkcionisali. Cajsler otkriva da je morao da izdvoji 28.000 dolara samo za uređaj za kalibraciju, dok ga je dodatni računar koštao još 12.000 dolara.
Ukupna investicija je 40.000 dolara, odnosno približno 34.000 evra, a to je pre kupovine posebnih kalibracionih ploča potrebnih za različite modele automobila. Takve investicije predstavljaju ozbiljan finansijski teret, posebno za manje radionice koje ne mogu da rasporede troškove na veliki broj vozila koje servisiraju.
Automobili su bezbedniji i napredniji, ali njihovo održavanje ima svoju cenu. Moderni automobili su neuporedivo složeniji od svojih prethodnika. Opremljeni su brojnim senzorima, kamerama, elektronskim kontrolnim jedinicama i sistemima koji povećavaju bezbednost, udobnost i efikasnost. Ali ova tehnologija donosi i novu vrstu zavisnosti od proizvođača.
Nezavisnim radionicama više nisu potrebni samo kvalitetni alati i stručni mehaničari. Sve češće moraju da kupuju softverske licence, plaćaju pristup tehničkim podacima i ulažu u opremu koja je namenjena pojedinačnim brendovima ili sistemima.
U SAD, debata o pravu na popravku, odnosno mogućnosti da vlasnici automobila i nezavisne radionice imaju pristup podacima, alatima i softveru neophodnom za održavanje vozila, traje godinama. Iako postoje sporazumi koji nastoje da obezbede pristup servisnim informacijama, oni ne rešavaju u potpunosti pitanje troškova takvog pristupa.
Za vozače je rezultat sve očigledniji – čak i kada rezervni deo nije posebno skup, konačni račun može značajno da se poveća zbog dijagnostike, kalibracije ili pristupa elektronskim sistemima. Podaci o povećanju cena odnose se na američko tržište, piše tportal.
Međutim, tehnološki izazovi sa kojima se suočavaju američki mehaničari relevantni su i za evropske servise, jer su isti sistemi ugrađeni u automobile koji se prodaju širom sveta. I upravo tu leži paradoks modernog automobilizma.
Automobili nikada nisu bili tehnološki napredniji, ali je sve manje postupaka koji se mogu obaviti bez računara, posebne opreme i odgovarajućeg pristupa softveru.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
