Nekada mirno selo danas izgleda kao grad – mesto u Srbiji gde je nestalo kuća na prodaju

Nekada mirno vojvođansko selo transformisalo se u pravu „varošicu u malom“, gde je potražnja za nekretninama dostigla vrhunac, slobodnih kuća na prodaju gotovo da više nema, dok cene građevinskog zemljišta i nezavršenih objekata beleže drastičan rast, piše Dnevnik.rs.

Za plac sa započetim objektom traže 60.000 evra

Tržište nekretnina u Kaću trenutno prolazi kroz nezapamćenu ekspanziju. U celom mestu ostale su svega dve do tri prazne kuće na prodaju, dok vlasnici zemljišta postavljaju visoke cenovne zahteve. Ilustracije radi, za plac površine 500 kvadratnih metara sa nezavršenim objektom vlasnici traže oko 60.000 evra.

U samom Kaću jasno se primećuje i arhitektonsko-vizuelna podela na dva dela:

Prvi deo (od ulaza iz pravca Novog Sada do crkve): Moderniji i svetliji deo naselja sa novijim kućama.

Drugi deo (od crkve ka Budisavi): Tradicionalni deo mesta sa starijom, tipičnom vojvođanskom gradnjom.

Iako su mnogi stanovnici iz grada pobegli u Kać tražeći mir, sopstveno dvorište i rešen problem parkiranja, konstantne saobraćajne gužve postale su svakodnevica.

Desetak velikih kompanija i procvat malog biznisa

Kać nije samo stambeno utočište, već i snažan privredni centar prigradskog prstena Novog Sada. U mestu posluje oko desetak većih kompanija, uz veliki broj manjih preduzetničkih radnji i privrednih subjekata, što obezbeđuje visoku stopu zaposlenosti i bogatu ponudu poslova.

Ekspanzija stanovništva uslovila je i procvat ugostiteljstva i lokalne trgovine. Primetan je veliki broj lokala sa hranom, među kojima je i novootvorena specijalizovana buregdžinica „Burek House“, koju vodi bračni par sa šestoro sinova. Vlasnik, koji je nakon osam godina rada u špediciji pokrenuo sopstveni porodični posao, dnevno plasira od 40 do 60 tepsija raznih vrsta bureka (sa sirom, mesom, krompirom, picom, ali i piletinom, kulenom i slatkim nadevima). Mesta na tržištu ima za sve, jer obim posla stalno raste.

Lokalnoj zajednici trenutno nedostaju centralni park, uređena dečja igrališta, butici i veće drogerije, dok stanovnici priželjkuju i dobijanje statusa samostalne opštine i sopstvenih registarskih tablica.

Demografski skok i saobraćajna povezanost sa Novim Sadom

Prema zvaničnim podacima poslednjeg popisa, u Kaću živi najmanje 11.000 stanovnika, mada procene sa terena ukazuju da je stvarni broj znatno veći zbog neprijavljenih doseljenika.

Mesto je sa Novim Sadom povezano gradskim autobuskim linijama 22 (do Kaća), 23 (do Budisave) i 24 (do Kovilja). Karta u jednom pravcu iznosi 150 dinara, a vožnja od glavne autobuske stanice preko centra traje oko 15 minuta. Autobuska linija 22 umesto Svetosavskom i Kralja Petra Prvog ide sporednom ulicom Moše Pijade ka raskrsnici Ive Lole Ribara i Kralja Petra Prvog, odakle se pešice dolazi do centra sa crkvom i školom.

Pored toga, Kać funkcioniše i kao regionalni centar za okolna manja mesta poput Budisave, čiji meštani svakodnevne nabavke i obaveze obavljaju upravo u Kaću, izbegavajući odlazak u Novi Sad osim radi lekarskih pregleda. Sa druge strane, deca iz Kaća često odlaze na sportske treninge u Novi Sad iako postoje lokalni klubovi, dok stariji građani posećuju gradske pijace jer je lokalna pijaca skromnija.

Varošica starija od Novog Sada

Istorija Kaća je izuzetno bogata i datira još iz bronzanog doba, o čemu svedoče nalazi sa lokaliteta Popov salas. Pismeni tragovi o mestu potiču još iz 1276. godine, što Kać čini istorijski starijim naseljem od samog Novog Sada. Poreklo imena vezuje se za pretpostavku o keltskoj reči koja označava „nasip“ ili „utvrđenje“, nastalu zbog odbrane od poplava i isušivanja močvarnih rukavaca Dunava radi dobijanja poljoprivrednog zemljišta.

Kroz istoriju, mesto je beležilo važne etape razvoja:

1783. godina: Osnovana prva osnovna škola.

Kraj 19. i početak 20. veka: Pruga Novi Sad-Titel i osnivanje Srpske čitaonice označili su modernizaciju.

1. januar 1960. godine: Kać zvanično postaje deo novosadske opštine kao mesna zajednica.

Danas u Kaću u harmoniji živi raznoliko stanovništvo, od starosedelaca Bačvana (poput meštana koji tu žive decenijama doselivši se iz okolnih sela poput Vilova), preko doseljenika iz Bosne, do Mađara i Roma. Iako stariji meštani pamte vreme kada je Kać bio mirno selo gde su se svi poznavali i gajili bliskije komšijske odnose, Kać je danas izrastao u jedno od najdinamičnijih i najatraktivnijih prigradskih naselja u Vojvodini.