Kada stignu hladniji jesenji dani, klima-uređaji ponovo postaju jedan od najčešćih načina zagrevanja stanova. Međutim, previsoko podešena temperatura, prljavi filteri i loša izolacija mogu da povećaju potrošnju električne energije. Stručnjaci uglavnom preporučuju umerenu temperaturu, uz prilagođavanje uslovima u konkretnom domu.
Sa prvim hladnijim danima mnogi uključuju klimu kako bi zagrejali stan, ali ne razmišljaju dovoljno o tome kako podešavanja uređaja utiču na potrošnju struje.
Temperatura na daljinskom upravljaču često se povećava čim u prostoriji postane hladno. Ipak, podešavanje na 28 ili 30 stepeni ne znači da će se stan zagrejati proporcionalno brže, a može da dovede do dužeg rada uređaja i nepotrebne potrošnje, piše Kurir.
Za grejanje tokom jeseni, temperatura od 20 do 22 stepena Celzijusa predstavlja razuman početak za mnoge domove. KonačanA izbor zavisi od izolacije, spoljne temperature, karakteristika klime i individualnog osećaja toplote.
Na koliko stepeni klima treba da greje tokom jeseni?
Za većinu domaćinstava preporučljivo je da se klima u režimu grejanja prvo podesi na oko 21 stepen, a zatim prilagodi stvarnim uslovima u prostoriji.
Ako je stan dobro izolovan, ova temperatura može da bude dovoljna za prijatan boravak. U hladnijim prostorijama ili stanovima sa lošijom izolacijom može biti potrebno drugačije podešavanje.
Važno je razumeti da ne postoji jedna idealna temperatura za svaki stan. Potrošnja zavisi i od toga koliko toplote prostor gubi kroz prozore, vrata, zidove i plafon.
Veća podešena temperatura uglavnom znači veći zahtev za grejanjem. Kada je razlika između spoljne i unutrašnje temperature velika, klima mora da nadoknadi veće gubitke toplote.
Zbog toga je razumnije održavati prijatnu temperaturu nego podešavati uređaj na maksimum.
Zašto nije dobro podesiti klimu na 28 ili 30 stepeni?
Kada se hladan stan zagreva, često se javlja iskušenje da se klima podesi na veoma visoku temperaturu kako bi se prostor što pre ugrejao.
Međutim, zadana temperatura nije isto što i brzina zagrevanja. Kod većine uređaja, klima će nastaviti da greje dok ne dostigne podešenu vrednost, pa previsoko podešavanje može da dovede do pregrevanja prostorije i dodatne potrošnje.
Ako je cilj temperatura od 21 stepen, nema mnogo razloga da uređaj bude podešen na 28 ili 30 stepeni.
Bolje je odabrati željenu temperaturu i omogućiti uređaju da radi prema svojim mogućnostima. Brzina zagrevanja zavisi od snage klime, veličine prostorije, početne temperature i toplotnih gubitaka.
Da li je bolje da klima radi stalno ili da se uključuje po potrebi?
Odgovor zavisi od vrste uređaja i načina korišćenja.
Inverterske klime mogu da prilagođavaju snagu kompresora potrebama prostora, pa održavanje stabilne temperature često može biti efikasnije od čestog gašenja i ponovnog uključivanja.
Ipak, to ne znači da klima treba da radi neprekidno bez obzira na okolnosti.
Kada u stanu nema nikoga duže vreme, snižavanje zadate temperature može da smanji potrošnju. Ako je odsustvo kratko, održavanje umerene temperature može biti praktičnije nego potpuno gašenje, posebno u hladnijim uslovima.
Važno je izbegavati nepotrebno zagrevanje praznog prostora i prilagoditi rad uređaja dnevnom rasporedu.
Pet grešaka zbog kojih klima može da troši više struje
1. Previsoko podešena temperatura
Što je veća razlika između željene i spoljne temperature, klima uglavnom mora da obezbedi više toplote. Podešavanje na 28 ili 30 stepeni, kada je u prostoru dovoljna niža temperatura, može da poveća potrošnju.
2. Prljavi filteri
Prašina i nečistoće mogu da ometaju protok vazduha i smanje efikasnost rada uređaja. Filtere treba čistiti u skladu sa uputstvom proizvođača, uz poštovanje bezbednosnih preporuka.
3. Otvoreni prozori i vrata
Kada topao vazduh izlazi iz prostorije, a hladan ulazi, klima mora da nadoknadi izgubljenu toplotu. Kratko provetravanje je korisnije od dugotrajnog držanja prozora otvorenim dok grejanje radi.
4. Loša izolacija stana
Stanovi sa starom stolarijom, neizolovanim zidovima ili velikim toplotnim gubicima zahtevaju više energije da bi održali istu temperaturu.
Zaptivanje prozora i vrata, kao i druga odgovarajuća poboljšanja izolacije, mogu da smanje gubitke toplote.
5. Pogrešan režim rada
Za grejanje klima treba da bude podešena na režim HEAT, koji je na daljinskom upravljaču često označen simbolom sunca.
Ako je uređaj podešen na hlađenje, neće zagrevati prostor kako je očekivano. Automatski režim takođe može da se ponaša drugačije u zavisnosti od modela.
Kako podesiti klimu da stan bude topao, a potrošnja razumna?
Nekoliko jednostavnih navika može da doprinese efikasnijem grejanju tokom jeseni.
- Temperatura od oko 21 stepen može da posluži kao početna vrednost, uz prilagođavanje uslovima u stanu.
- Topao vazduh treba usmeriti tako da se ravnomerno raspoređuje po prostoriji.
- Filtere treba redovno čistiti prema uputstvu proizvođača.
- Prozore i vrata treba držati zatvorenim dok klima greje, osim tokom kratkog provetravanja.
- Tokom sunčanih sati mogu da se otvore zavese i iskoristi prirodna toplota, dok se uveče mogu zatvoriti radi smanjenja gubitaka toplote kroz prozore.
- Kada ukućani duže nisu kod kuće, temperaturu je moguće sniziti umesto da se prostor nepotrebno zagreva.
Treba imati u vidu da temperatura koju pokazuje daljinski upravljač nije uvek ista kao temperatura na drugom kraju sobe. Senzor se nalazi u određenom delu uređaja, pa raspored nameštaja i strujanje vazduha mogu da utiču na osećaj toplote.
Da li je grejanje na klimu jeftinije od drugih načina grejanja?
Klima-uređaji koji efikasno rade u režimu grejanja mogu da budu ekonomičan izbor tokom prelaznog perioda, naročito kada spoljne temperature nisu veoma niske.
Za razliku od običnih električnih grejalica, koje uglavnom pretvaraju električnu energiju u toplotu direktno, toplotne pumpe u klima-uređajima prenose toplotu iz spoljnog vazduha u unutrašnji prostor. Zbog toga mogu da isporuče više toplotne energije nego što potroše električne energije.
Ipak, stvarna efikasnost zavisi od modela, spoljne temperature, pravilne ugradnje, održavanja i uslova u kojima uređaj radi.
Ne može se unapred tvrditi da će svaka klima biti jeftinija od svakog drugog načina grejanja. Za realno poređenje potrebno je uzeti u obzir ukupne troškove, cenu energenta i potrebe konkretnog stana.
Jedno podešavanje nije dovoljno za manji račun
Podešavanje klime na oko 20 do 22 stepena može da bude dobar početak za grejanje tokom jeseni, ali samo po sebi ne garantuje nizak račun za struju.
Na potrošnju utiču i izolacija, spoljna temperatura, efikasnost uređaja, veličina prostorije i broj sati rada.
Najbolji rezultat postiže se kombinacijom umerene temperature, pravilnog režima rada, čistih filtera i smanjenih gubitaka toplote.
Kada se klima koristi promišljeno, moguće je održavati prijatnu temperaturu u domu bez nepotrebnog trošenja električne energije.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
