Čim jutra postanu hladnija, šolja toplog čaja ponovo postaje deo svakodnevice. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u okviru potrošačke korpe posebno prati kategorija „čaj i ostali biljni napici“, što potvrđuje da čaj i te kako ima svoje mesto na domaćem tržištu. U avgustu 2026. cene u ovoj kategoriji bile su više nego u prethodnom mesecu, dok su ukupne potrošačke cene u Srbiji porasle 2,2 odsto u odnosu na avgust 2025. godine, piše Kurir.
Na rafovima se danas mogu naći desetine različitih vrsta, od obične kamilice i nane do šipurka, matičnjaka, voćnih mešavina i čajeva sa đumbirom ili cimetom. Prema aktuelnom pregledu cena, pakovanje od 20 grama kamilice može da se nađe za oko 74 do 107 dinara, dok se nana od 20 grama kreće oko 77 do 110 dinara, u zavisnosti od prodavnice i brenda.
Bilje može da se gaji i na manjoj površini
Upravo zbog toga čaj može da bude zanimljiv ljudima koji nemaju velike njive niti žele da ulažu ogroman novac u proizvodnju. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije objavio je krajem septembra da lekovito, aromatično i začinsko bilje ima veliki razvojni potencijal i da pojedine vrste mogu da se gaje i na površinama manjim od jednog hektara. Kao prednost navode se i prirodni uslovi u Srbiji, dok dodatnu potražnju stvaraju prehrambena, farmaceutska i kozmetička industrija.
Ipak, znajte da nije dovoljno samo posaditi biljku, osušiti je i staviti u kesicu. Kod čaja je veoma važno kada se biljka bere, kako se suši, gde se čuva i kako se pakuje, jer kupac očekuje proizvod ujednačenog kvaliteta. Problem je i radna snaga jer podaci govore da Srbija ima sve manje ljudi koji se bave berbom lekovitog bilja, zbog čega se deo sirovine danas uvozi.
Kamilica i nana nisu jedine opcije
Za početak ne mora da se ide na deset različitih proizvoda. Mnogo je jednostavnije napraviti nekoliko jasnih proizvoda, na primer kamilicu, nanu, matičnjak, šipurak ili jednu kućnu mešavinu, pa tek nakon toga videti šta kupci najviše traže. Aktuelni maloprodajni pregled pokazuje koliko je ponuda već raznovrsna: postoje obični biljni čajevi, voćne kombinacije, čajevi sa začinima, kao i različite premium varijante.
Interesantno je i to što se cena po pakovanju veoma razlikuje. Na primer, pojedini standardni čajevi od 20 grama mogu da koštaju oko 100 dinara, dok veća ili specijalizovana pakovanja idu na nekoliko stotina dinara, čak i preko 1.000. To znači da kod ovog posla zarada ne zavisi samo od toga koliko je biljka plaćena, već i od pakovanja, brendiranja, kvaliteta, količine i načina prodaje.
Gde je zapravo zarada
Najveća greška bila bi da se računa samo cena biljke. Ako neko sam proizvodi sirovinu, mora da uračuna sadnju, održavanje, berbu, sušenje, ambalažu, etiketu, skladištenje, prevoz i vreme koje je uložio u posao. Kod kupovine gotove sirovine trošak je drugačiji, ali tada početna cena proizvoda raste, pa je potrebno pronaći dovoljno prostora između nabavne i prodajne cene.
Inače, u Srbiji je registrovano 94 preduzetnika i firmi koje se bave gajenjem začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja, ali su prihodi sektora poslednjih godina rasli zajedno sa rashodima.
Prodaja nije baš „napravi i objavi na Instagramu“
Ko želi da čaj prodaje kao proizvod, mora da obrati pažnju i na propise. Zakon o bezbednosti hrane propisuje obaveze za subjekte koji proizvode i stavljaju hranu u promet, uključujući upis u Centralni registar objekata, dok pravila o deklarisanju određuju šta potrošač mora da dobije kao informaciju o upakovanom proizvodu.
Za male proizvođače postoje posebna pravila za proizvodnju i promet malih količina hrane biljnog porekla, pa početak posla ne znači automatski da neko mora da gradi veliku fabriku. Međutim, uslovi zavise od vrste proizvoda i načina proizvodnje, pa je pre prodaje potrebno proveriti konkretne obaveze i registraciju, umesto da se čaj jednostavno puni u kesice kod kuće i nudi kupcima.
Kupcu danas nije dovoljno samo napisati „čaj od nane“. Pažnju mogu da privuku domaće poreklo sirovine, lepo pakovanje, jasna deklaracija i priča o tome odakle biljka dolazi, pod uslovom da su sve informacije tačne. Posebno je važno da se biljni čaj ne reklamira kao lek niti da mu se pripisuju zdravstvena dejstva koja nisu dozvoljena ili dokazana, jer je reč o prehrambenom proizvodu i postoje pravila o njegovom označavanju i reklamiranju.
Zato čajevi mogu da budu zanimljiv mali jesenji biznis, ali ne zato što je dovoljno ubrati nekoliko biljaka i staviti ih u lepu kesicu. Prava prilika je u tome da se napravi kvalitetan proizvod, pronađe pouzdana sirovina, vodi računa o bezbednosti hrane i pronađe kupac koji će se vratiti i sledeće jeseni.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
