Glamočić je, otvarajući izložbu „Jeleni Srbije i planinska divljač Srbije“ u okviru 57. međunarodnog sajma LORIST, rekao da savremeno lovstvo ne podrazumeva samo lovačke trofeje, već odgovorno upravljanje prirodnim resursima, očuvanje staništa, unapređenje populacije divljači i genetičke raznovrsnosti, kao i saradnju države, nauke, struke i ljudi na terenu.
Glamočić je podsetio i da se ove godine obeležava 130 godina organizovanog lovstva u Srbiji i poručio da prirodnim resursima treba upravljati dugoročno, kako bi bili sačuvani i za buduće generacije.
On je istakao da lovce ne treba posmatrati samo kroz odstrel divljači, već pre svega kao čuvare prirode koji vode računa o brojnosti populacija i prvi uočavaju promene na terenu.
Ni premalo ni previše divljači nije dobro rešenje
Kako je naveo, problem može da predstavlja i premala i prevelika brojnost divljači, jer prekobrojna populacija može da prouzrokuje štetu na poljoprivrednim usevima, saobraćajne nezgode, ali i da doprinese širenju zaraznih bolesti.
Glamočić je rekao i da za njega LORIST ima posebnu ličnu vrednost, jer je Novi Sad njegov rodni grad, a na Novosadskom sajmu je pre 32 godine, kao pripravnik, učestvovao u ocenjivanju lovačkih trofeja. Ocenio je da izložba ove godine pokazuje da Srbija ima čime da se ponosi i da je domaće lovstvo dostiglo visok nivo.
Kao jedan od najznačajnijih projekata Ministarstva naveo je povratak običnog jelena na njegova nekadašnja staništa, podsetivši da je pre deset godina u lovištima Srbije bilo oko 4.000 jedinki i da su 2016. godine započeta istraživanja koja su bila stručna osnova za programe naseljavanja jelena.
Lovci imaju sve važniju ulogu u očuvanju prirode
On je dodao da je prvi veliki korak napravljen na Tari, gde su u martu 2019. godine naseljene prve tri ženke jelena, a mesec dana kasnije još 17 jedinki, nakon čega je proces nastavljen i u drugim delovima Srbije. Glamočić je naveo da posebnu pažnju Ministarstvo posvećuje i divokozi, čija populacija, kako je ocenio, još nije na željenom nivou.
Prema njegovim rečima, stabilnije populacije postoje pre svega na Tari, Đerdapu i u Zlotskom kanjonu, dok je sa Tare do sada preseljeno 15 divokoza – 11 na Kopaonik i četiri na područje okoline Babušnice tokom oktobra 2025. godine.
Govoreći o ulaganjima, Glamočić je rekao da su za održivi razvoj i unapređenje šumarstva u 2025. godini raspisana dva konkursa ukupne vrednosti 700 miliona dinara, kojima su, između ostalog, podržani projekti izgradnje, sanacije i rekonstrukcije više od 130 kilometara šumskih puteva.
Dodao je da je za lovstvo u 2025. godini bilo opredeljeno oko 140 miliona dinara, namenjenih povećanju brojnosti i unapređenju populacija divljači, izgradnji i opremanju lovnih objekata, monitoringu, edukaciji i digitalizaciji.
Glamočić je ukazao i na potrebu pronalaženja sistemskih rešenja za štete koje divljač pričinjava poljoprivrednim proizvođačima, kao i štete nastale u saobraćaju, navodeći da se u 2026. godini dodatna sredstva usmeravaju i ka osiguranju u lovstvu.
Govoreći o afričkoj kugi svinja, poručio je da je neophodna odgovornost državnih institucija, veterinarskih službi, korisnika lovišta, šumarskih službi i lovaca i ocenio da je bolest stavljena pod kontrolu, ali da i dalje nema prostora za opuštanje, piše Tanjug.
Na otvaranju izložbe uručene su i zahvalnice korisnicima lovišta koji su učestvovali u projektu reintrodukcije jelenske divljači.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
