Pitanje o tome šta dugogodišnji rad u Nemačkoj donosi u starosti izazvalo je burnu raspravu među Balkancima. Jedan član grupe na Fejsbuku upitao je da li se isplati raditi čak 40 godina u Nemačkoj ako je penzija na kraju oko 1.100 evra. U komentarima su se nizala različita iskustva – od onih koji smatraju da je rad u Nemačkoj omogućio štednju i kupovinu nekretnina, do onih koji upozoravaju na visoke troškove života.
Odlazak u inostranstvo već godinama je deo života brojnih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja regiona.
Nemačka je među najčešćim destinacijama za one koji traže veće zarade, stabilnije zaposlenje i bolje uslove rada. Međutim, nakon više decenija provedenih u inostranstvu, pitanje penzije i životnog standarda u starosti postaje sve važnije.
Upravo to pitanje pokrenulo je raspravu u popularnoj Fejsbuk grupi „Balkanci u Nemačkoj“, piše Telegraf.
„Da li se isplati raditi 40 godina za 1.100 evra?“
Jedan član grupe postavio je pitanje da li dugogodišnji rad u Nemačkoj ima smisla ako je konačna penzija oko 1.100 evra.
Objava je izazvala veliki broj komentara, a učesnici rasprave uglavnom su iznosili lična iskustva i sopstveni pogled na život u Nemačkoj i na Balkanu.
Jedna korisnica navela je da je, čak i uz takvu penziju, prednost mogućnost da se tokom radnog veka uštedi novac.
„I da je tako, imaš priliku da uštediš tokom tih godina.“
Prema njenom mišljenju, razlika je u tome što su zarade u Nemačkoj mnogima omogućile da tokom radnog veka stvore dodatnu imovinu, dok su u matičnim zemljama pojedini radnici teško uspevali da pokriju osnovne troškove.
Nekima je najveća prednost imovina stečena tokom rada
Deo učesnika rasprave smatra da se računica ne može svesti samo na iznos buduće penzije.
Jedna korisnica istakla je da su mnogi ljudi koji su radili u Nemačkoj tokom godina ulagali u kuće i stanove na Balkanu.
„Svi smo se mi radeći u Nemačkoj osigurali sa kućama i stanovima na Balkanu.“
U tom slučaju, penzija nije jedini prihod koji određuje životni standard nakon prestanka rada. Nekretnina, ušteđevina ili drugi oblici imovine mogu imati važnu ulogu u ukupnoj finansijskoj situaciji domaćinstva.
Jedan od komentara ukazao je i na razliku u troškovima života.
„Vredi kad se penzionišeš vratiti se u svoju zemlju.“
Ideja koja se provlačila kroz više komentara jeste da ista suma novca može imati različitu kupovnu moć u Nemačkoj i na Balkanu.
Drugi smatraju da visoki troškovi života menjaju računicu
U raspravi, međutim, nisu svi imali isto mišljenje.
Pojedini korisnici ukazivali su na to da visoki troškovi stanovanja, hrane, energije i drugih osnovnih potreba u Nemačkoj značajno utiču na to koliko novca ostaje nakon svih mesečnih izdataka.
Jedna korisnica napisala je:
„Lomiš se i u svojoj kući, ali ti onda daju penziju od koje nemaš ni za hranu.“
Drugi komentari išli su u suprotnom smeru i poredili zarade i penzije u Nemačkoj sa onima koje bi radnik mogao da očekuje u matičnoj zemlji.
Zbog toga se u raspravi nije pojavila jedinstvena računica koja bi važila za sve.
Jedan komentar otvorio pitanje ulaganja u nekretnine
Posebnu pažnju privukao je komentar korisnika koji je naveo da rad u inostranstvu ne bi trebalo posmatrati isključivo kroz buduću penziju.
Njegova ideja bila je da se deo prihoda tokom radnog veka ulaže u imovinu koja bi kasnije mogla da donosi prihod.
„Kupujte stanove, izdajte ih, vremenom će cena kvadrata rasti i imaš šta da prodaš i uživaš.“
Kao primer naveo je kupovinu stana uz kredit, njegovo izdavanje i korišćenje kirije za pokrivanje dela ili cele rate.
Ipak, i sam je ukazao da takva računica nije jednostavna i da postoje troškovi održavanja nekretnine, kao i rizik da stan ne bude stalno izdat.
Penzija nije jedina stavka u finansijskoj računici
Rasprava je pokazala da se pitanje odlaska u Nemačku i dugogodišnjeg rada u toj zemlji teško može svesti na jednostavno poređenje dve penzije.
Na konačnu finansijsku situaciju utiču brojni faktori:
-
visina zarade tokom radnog veka,
-
broj godina uplaćenih doprinosa,
-
troškovi stanovanja,
-
mogućnost štednje,
-
posedovanje nekretnine,
-
ulaganja i druga imovina,
-
dugovi i krediti,
-
mesto u kojem se provodi penzionerski period,
-
zdravstveni i drugi troškovi u starosti.
Zbog toga iskustvo jednog radnika ne mora biti isto kao iskustvo drugog.
Rasprava pokazala različita iskustva Balkanca u Nemačkoj
Komentari u grupi pokazali su dve različite perspektive.
Za jedne je najvažnija prednost rada u Nemačkoj mogućnost da se tokom nekoliko decenija stekne ušteđevina, nekretnina ili druga imovina. Za druge su visoki troškovi života i činjenica da penzija možda neće biti dovoljna za život u Nemačkoj razlog za drugačiji pogled na odlazak u inostranstvo.
Zbog toga se pitanje „da li se isplati“ ne može posmatrati samo kroz iznos penzije.
Za ljude koji planiraju višedecenijski rad u inostranstvu, važna je ukupna finansijska slika – od zarade i troškova tokom radnog veka do penzije, štednje i imovine koja ostaje nakon odlaska u penziju.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
