U pojedinim državama formiraju se kilometarski redovi ispred benzinskih stanica, ograničava se količina goriva koju građani mogu da kupe, uvode se restrikcije električne energije, a prevoznici organizuju štrajkove i blokade saobraćajnica.
Istovremeno rastu budžetski izdaci za subvencije, pritisak na nacionalne valute i troškovi zaduživanja država, piše Indeks, prenosi B92.
Kriza podseća na period od 1979. do 1982. godine
Najbliža istorijska analogija sadašnjim događajima jeste period od 1979. do 1982. godine, kada se realna cena nafte za zemlje u razvoju više nego udvostručila, dok je američka centralna banka snažno podizala kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju.
Dolar je između 1980. i 1982. godine efektivno ojačao za oko 25 odsto, a brojne prezadužene države počele su da se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim problemima. Među njima je bila i tadašnja SFRJ.
Današnja situacija mogla bi da bude još složenija. Početkom osamdesetih godina javni dug Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Francuske iznosio je između 30 i 40 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je italijanski dug bio između 60 i 66 odsto BDP. Danas su javni i privatni dugovi znatno veći, a dodatni rizik predstavljaju rat u Ukrajini i poremećaji u Hormuškom moreuzu.
Brent premašio 108 dolara
Dodatnu zabrinutost izazvalo je oštećenje saudijskog naftovoda East West Pipeline. Reč je o strateškom pravcu kojim se nafta sa istoka Saudijske Arabije transportuje do luke Janbu na Crvenom moru, čime se zaobilazi Hormuški moreuz.
Nakon napada obustavljen je utovar nafte u Janbuu, dok je deo saudijskih isporuka namenjenih Evropi otkazan. Cena nafte Brent potom je premašila 108 dolara za barel.
Istovremeno su prinosi na američke desetogodišnje i tridesetogodišnje obveznice dostigli najviši nivo od 2007. godine. To dodatno povećava troškove zaduživanja zemalja koje već imaju visoke dugove i zavise od uvoza energenata.
U Indoneziji gorivo ograničeno na tri litra
Indonezija, koja ima oko 287,2 miliona stanovnika, suočila se sa kilometarskim redovima ispred benzinskih stanica.
Lokalne vlasti poslale su deo državnih službenika da radi od kuće kako bi smanjile saobraćaj i potrošnju goriva. Produženo je radno vreme pumpi i povećane su isporuke, ali su uprkos tome izbili protesti radnika i studenata.
Otvorena je i posebna modularna benzinska stanica namenjena isključivo motociklima. Uveden je sistem kupovine prema parnim i neparnim registarskim oznakama, dok je vozačima motocikala dozvoljeno da natoče najviše tri litra subvencionisanog benzina niže oktanske vrednosti.
Razmere problema posebno su velike ako se uzme u obzir da Indonezija ima 1,7 puta više registrovanih motocikala nego što Nemačka ima stanovnika.
Bangladeš plaća sve skuplji LNG
Bangladeš ima oko 170 miliona stanovnika, a više od 40 odsto proizvodnje električne energije zavisi od uvoznog tečnog prirodnog gasa.
Glavni dobavljač bio je Katar, čiji je izvoz pogođen poremećajima u Ormuskom moreuzu. Bangladeš je zbog toga morao da se okrene spot tržištu, na kojem je cena LNG više nego udvostručena.
Posledice su česti prekidi u snabdevanju električnom energijom i usporavanje industrijske proizvodnje.
Država je i pre aktuelne krize izdvajala gotovo četiri odsto BDP za subvencionisanje električne energije i gasa. Svako novo povećanje troškova uvoza sada znači manje novca za infrastrukturu, zdravstvo i razvoj.
Egiptu mesečni račun porastao na 1,65 milijardi dolara
Egipat se istovremeno suočava sa energetskim i dužničkim problemima. Zbog pada domaće proizvodnje prirodnog gasa, zemlja je ponovo postala veliki uvoznik.
Prema proračunima Rojtersa, mesečni račun za uvoz približno iste količine prirodnog gasa porastao je sa oko 560 miliona na 1,65 milijardi dolara.
Kairo pregovara o višegodišnjim ugovorima za LNG koji bi zemlju mogli da koštaju između osam i 11 milijardi dolara godišnje.
Egipat istovremeno ima visok javni dug, velike obaveze refinansiranja i godinama zavisi od programa Međunarodnog monetarnog fonda i priliva stranog kapitala.
MMF procenjuje da bi rast svetske cene nafte od deset dolara povećao egipatski budžetski deficit za oko 0,3 odsto BDP.
Vlada je već podigla cene goriva i javnog prevoza, smanjila količinu goriva namenjenu državnim vozilima za 30 odsto, usporila energetski zahtevne državne projekte i uvela rad od kuće za deo zaposlenih.
Štrajkovi na Filipinima, blokade u Gvatemali
Na Filipinima, koji imaju oko 115 miliona stanovnika, cene goriva početkom septembra porasle su za gotovo pet pezosa po litru u samo jednoj nedelji.
Ministarstvo energetike kao glavne razloge navelo je sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i slabljenje pezosa prema dolaru.
Transportni sindikat MANIBELA odgovorio je dvodnevnim nacionalnim štrajkom javnog prevoza.
U Gvatemali su prevoznici blokirali glavne saobraćajnice i dovezli autobuse ispred Kongresa i predsedničke palate.
Parlament je hitno usvojio zakon kojim je maksimalna cena dizela i običnog benzina ograničena na 39 kecala po galonu. Otvoren je i interventni fond vredan 2,5 milijardi kecala.
Trošak goriva time nije nestao, već je sa vozača prebačen na državni budžet.
Evropa zasad ima dovoljno goriva, ali cene naglo rastu
Evropska komisija je 8. septembra saopštila da u Evropskoj uniji nema neposrednog rizika za sigurnost snabdevanja naftom i derivatima.
Rafinerije su povećale proizvodnju, pronađeni su alternativni dobavljači, a komercijalne i interventne zalihe trenutno su dovoljne.
Ipak, problem predstavljaju cene i njihov uticaj na privredu i životni standard građana. Poremećaji u Hormuškom moreuzu smanjili su evropsko snabdevanje dizelom i avionskim gorivom za približno četvrtinu, dok su zalihe pale na najniži nivo u poslednjih 12 godina.
Evropska cena dizela od početka sukoba između SAD i Irana porasla je za više od 70 odsto.
Dizel u Portugalu 2,169 evra po litru
Nemačka, Španija, Portugal, Italija, Poljska i Austrija već traže zajednički evropski odgovor na vanredne profite naftne industrije.
Portugal se suočio sa protestnim kolonama i masovnim trubljenjem na mostu 25. april, nakon što je dizel dostigao rekordnu cenu od 2,169 evra po litru.
U Francuskoj se rast cena energije prepliće sa problemom javnog duga, koji je dostigao 117,6 odsto BDP. Trošak kamata u ovoj godini procenjen je na oko 65 milijardi evra.
Francuski sindikati protestuju zbog plata, troškova života i mogućih budžetskih ušteda, dok država ima sve manje prostora da novim subvencijama ublaži posledice energetske krize.
Visoke cene goriva povećavaju političko nezadovoljstvo i u Nemačkoj, gde dizel dostiže oko 2,40 evra po litru.
Norveška leži na nafti, a dizel košta 2,56 evra
Koliko su poremećaji veliki pokazuje i cena dizela u Hongkongu, koja je dostigla 4,04 evra po litru.
Još je upečatljiviji primer Norveške, jedne od najbogatijih evropskih zemalja i velikog proizvođača nafte i gasa. Cena dizela u toj zemlji 7. septembra iznosila je 2,56 evra po litru, nakon rasta od 28,3 odsto za samo mesec dana.
Evropa zbog viših prihoda, strateških rezervi, razvijenih finansijskih tržišta i mogućnosti subvencionisanja stanovništva za sada blaže oseća posledice krize. Međutim, nastavak rasta cena nafte, gasa i troškova zaduživanja mogao bi da izvrši snažan pritisak na privredu, državne budžete i životni standard građana.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
