Džon Ternus je 1. septembra i zvanično preuzeo jednu od najmoćnijih funkcija u svetskom biznisu. Postao je izvršni direktor Epla i na toj poziciji nasledio Tima Kuka, koji je kompaniju vodio 15 godina.
Na prvi pogled, njegova godišnja plata od tri miliona dolara deluje impresivno. Međutim, u ukupnoj računici to je tek manji deo onoga što novi šef Epla može da zaradi. Pravi finansijski ulog krije se u akcijama, a najveći deo tog novca Ternus neće dobiti samo zato što sedi u kancelariji izvršnog direktora.
Epl je za fiskalnu 2027. odobrio Ternusu akcijsku nagradu čija je ciljna vrednost čak 55 miliona dolara. Kada se tome doda osnovna godišnja plata, dolazi se do približno 58 miliona dolara u plati i ciljnoj akcijskoj kompenzaciji. Ipak, taj iznos nije garantovan.
Kompanija je pred američkom Komisijom za hartije od vrednosti i berze, SEC, precizirala da će čak 75 odsto njegovog akcijskog paketa zavisiti od poslovnog rezultata na berzi. Drugim rečima, bogatstvo novog šefa Applea biće direktno povezano sa tim koliko će dobro proći oni koji ulažu u kompaniju.
Od 55 miliona dolara, više od 41 milion moraće da „zasluži“
Od ciljnih 55 miliona dolara u akcijama, tri četvrtine odnosno oko 41,25 miliona dolara – biće dodeljeno kroz takozvane performance-based RSU jedinice.
RSU, odnosno „restricted stock unit“, predstavlja pravo zaposlenog da pod unapred definisanim uslovima u budućnosti dobije akcije kompanije.
Kod Ternusa će ključna biti relativna ukupna stopa prinosa akcionarima Epla, odnosno TSR, u poređenju sa drugim kompanijama iz indeksa S&P 500.
To praktično znači da neće biti dovoljno da vrednost Eplovih akcija jednostavno raste. Važno će biti i kako se Apple ponaša u odnosu na ostatak najvećih američkih kompanija koje služe kao referentna grupa.
Ako kompanija na berzi bude ostvarivao slabije rezultate od konkurencije, vrednost dela nagrade koju Ternus na kraju zaista dobije može biti manja od ciljne.
Preostalih 25 odsto akcijskog paketa, vrednog oko 13,75 miliona dolara, nije neposredno vezano za takav rezultat. Te RSU jedinice sticaće tokom četiri godine, u ratama od po 12,5 odsto na svakih šest meseci.
Za nekoliko nedelja tokom kojih će Epl voditi u fiskalnoj 2026, Ternus je dobio i posebnu proporcionalnu RSU nagradu ciljne vrednosti 2,5 miliona dolara.
Epl nije prvi put vezao bogatstvo direktora za rezultat akcija
Ovakav model ima korene još u eri Tima Kuka.
Kada je Cook 2011. nasledio Stevea Jobsa, dobio je ogromnu nagradu od milion RSU jedinica. Prvobitna konstrukcija tog paketa uglavnom se zasnivala na tome koliko će dugo ostati u kompaniji.
Međutim, pravila su 2013. promenjena, i to na Kukov zahtev. Deo njegovog paketa tada je vezan za to kako se Eplov ukupan prinos akcionarima kreće u odnosu na kompanije iz S&P 500.
Prema dokumentima dostavljenim SEC-u, Kuk je insistirao da veći deo njegove nagrade bude izložen riziku i zavisi od rezultata kompanije.
Ternus sada ulazi u još jasnije definisan sistem u kojem upravni odbor pokušava da poveže interes izvršnog direktora sa interesima akcionara.
Tim Kuk nije otišao iz Epla
Promena na vrhu kompanije ne znači i potpuni odlazak Tima Kuka.
Kuk je postao izvršni predsednik odbora Epla, dok je Džon Ternus preuzeo funkciju CEO-a i postao član odbora direktora. Epl je ovu tranziciju najavio još u aprilu, a promena je zvanično stupila na snagu 1. septembra 2026. godine.
Kuk će i na novom mestu biti veoma dobro plaćen.
Njegova godišnja osnovna plata biće smanjena na dva miliona dolara, sa početkom od 26. septembra, dok mu je za fiskalnu 2027. odobrena ciljna akcijska nagrada od 45 miliona dolara.
Za razliku od Ternusa, kod Kuka će odnos biti 50 prema 50: polovina akcijske nagrade zavisiće od rezultata Applea u odnosu na kompanije iz S&P 500, a druga polovina sticaće se tokom vremena.
Samo na osnovu plate i ciljne akcijske nagrade, Kukav paket tako dostiže oko 47 miliona dolara. Ni ta brojka, međutim, ne treba automatski posmatrati kao garantovanu godišnju zaradu.
Zašto Epl i dalje toliko plaća čoveka koji više nije CEO?
Odgovor je moguće pronaći i u načinu na koji je Epl definisao Kukovi novu ulogu.
Kompanija je još prilikom najave promene saopštila da će se Kuk kao izvršni predsednik baviti određenim poslovima Applea, među kojima su i odnosi sa političkim i regulatornim strukturama širom sveta.
To nije sporedan posao.
Epl posluje između sve snažnijih regulatornih pritisaka u Evropi i SAD, trgovinskih tenzija i komplikovanih odnosa između Vašingtona i Pekinga. Kuk je tokom godina izgradio političke i poslovne veze koje su za kompaniju postale izuzetno važne, pa njegov ostanak omogućava Ternusu da se više koncentriše na proizvode i tehnologiju dok njegov prethodnik zadržava značajnu ulogu u spoljnim odnosima kompanije.
Ternus već poseduje milione u Eplovim akcijama
Novi CEO u posao ne ulazi praznih džepova.
Prema dokumentu koji je 1. septembra dostavljen SEC-u, Ternus direktno, preko svog trusta, poseduje 34.155 akcija Epla.
Pored toga, u trenutku preuzimanja funkcije imao je prava na još ukupno 305.171 RSU jedinicu iz ranijih nagrada. Deo tih jedinica stiče se tokom narednih godina, dok kod pojedinih paketa konačan broj akcija zavisi od relativnog prinosa na berzi.
Kod nekih postojećih Ternusovih nagrada moguće je da se, u zavisnosti od rezultata, stekne od nula do čak 200 odsto ciljnog broja RSU jedinica.
Ternus preuzima Apple u nezgodnom trenutku
Milionska kompenzacija stiže uz posao koji verovatno nikada nije bio jednostavniji.
Ternus preuzima kompaniju koja je pod Kukom izrasla u giganta vrednog više hiljada milijardi dolara, ali istovremeno ulazi u period kada se tehnološka industrija ubrzano menja zbog veštačke inteligencije.
Kuk nasledniku ostavlja mnogo veću i bogatiju kompaniju nego što ju je sam nasledio 2011, ali i Epl koji pokušava da nadoknadi zaostatak u trci u oblasti veštačke inteligencije. Uz to dolaze geopolitičke tenzije, proizvodnja koja je i dalje snažno povezana sa Azijom i pritisak da kompanija ponovo pokaže da ume da stvori novu kategoriju proizvoda koja može da promeni tržište, piše Kurir.
Upravo zato struktura Ternusove nagrade govori možda više od samog iznosa.
Tri miliona dolara osnovne plate za čoveka koji vodi Apple predstavljaju samo početak. Mnogo veći novac čeka ga tek ako uspe da u narednim godinama ubedi investitore da kompanija može da nastavi da raste i da njene akcije mogu da pruže konkurentan prinos u odnosu na najveće američke kompanije.
