Nasleđivanje kuće, stana ili placa zajedno sa drugim članovima porodice često deluje jednostavno dok ne dođe trenutak da neko želi da proda svoj deo, koristi nekretninu ili jednostavno više ne želi da bude suvlasnik.
Tada nastaje problem: šta zapravo znači kada u katastru piše da imate polovinu ili trećinu nekretnine?
Kako piše Biznis Kurir, suvlasnički deo predstavlja takozvani idealni deo, što znači da ne postoji fizički označena „vaša polovina“ sve dok se nekretnina zvanično ne podeli.
Polovina placa ne znači da je jedna polovina samo vaša
Ako ste vlasnik 1/2 kuće ili placa, to ne znači automatski da imate pravo na levu polovinu dvorišta, jednu sobu ili određeni sprat.
Vaš suvlasnički deo odnosi se na celu nekretninu.
Zbog toga jedan suvlasnik ne može samovoljno da postavi ogradu kroz plac, zaključa određenu prostoriju ili drugom vlasniku zabrani korišćenje zajedničke nekretnine. Svi suvlasnici imaju pravo da koriste nekretninu, ali tako da ne ometaju prava ostalih.
Svoj deo možete da prodate, ali postoji važan uslov
Suvlasnik može da proda svoj idealni deo nekretnine, ali kod prodaje postoji pravo preče kupovine ostalih suvlasnika.
To znači da pre nego što svoj deo ponudite nekom trećem licu, morate da ga ponudite drugim suvlasnicima pod istim uslovima.
Ponuda mora biti u pisanoj formi, sa navedenom cenom i uslovima prodaje, a suvlasnik ima rok od 15 dana da se izjasni. Ako odbije ili ne odgovori u predviđenom roku, deo može biti ponuđen drugom kupcu, ali ne pod povoljnijim uslovima.
Kako da zauvek izađete iz suvlasništva?
Ako više ne želite da budete vezani za zajedničku nekretninu, rešenje je deoba odnosno razvrgnuće suvlasničke zajednice.
Najjednostavnija opcija je sporazumna deoba. Suvlasnici mogu da se dogovore da fizički podele parcelu, da jedan isplati drugog ili da zajedno prodaju celu nekretninu i podele novac prema svojim suvlasničkim delovima.
Ako dogovor nije moguć, moguće je pokrenuti sudski postupak za deobu.
Sud tada najpre utvrđuje da li je moguća fizička podela. Kod placa to može značiti podelu zemljišta na zasebne parcele, dok kod kuće može biti moguće formiranje potpuno odvojenih stambenih jedinica, ako za to postoje uslovi.
Šta ako fizička podela nije moguća?
Tada postoji mogućnost takozvane civilne deobe.
U tom slučaju nekretnina se prodaje, a novac se potom deli suvlasnicima prema njihovim vlasničkim udelima. To je krajnja opcija kada fizička podela nije moguća i kada nema dogovora među vlasnicima.
Zato je sporazum gotovo uvek bolje rešenje ako postoji mogućnost dogovora.
Pored podele same nekretnine, suvlasnici imaju i obaveze: troškovi neophodnog održavanja, popravki i poreza dele se prema njihovim suvlasničkim delovima.
Drugim rečima, ne morate zauvek ostati „zarobljeni“ u zajedničkom vlasništvu samo zato što ste nekretninu nasledili zajedno sa nekim drugim. Ako dogovor postoji, izlazak iz suvlasništva može biti relativno jednostavan. Ako ga nema, zakon predviđa sudski put.
