Umesto pretraživanja policijskih stanica i slobodnih termina na portalu eUprave, dovoljno će biti da svoje potrebe opišu veštačkoj inteligenciji.
To je najavio direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, koji je objasnio da je cilj da građani elektronske usluge ubuduće koriste kroz jednostavan razgovor sa AI asistentom.
Dovoljno će biti da kažete šta vam je potrebno
Kako je Jovanović objasnio za RTS, građanin će moći da se prijavi na portal eUprave i jednostavno zatraži termin za zamenu dokumenata.
„Građani će se ulogovati na portal elektronske uprave i reći će: „Molim te, daj mi u najbližoj policijskoj stanici, da li mogu da odem, da mi zakažeš termin, da odem da zamenim ličnu kartu i pasoš“. I dobiće taj termin“, rekao je Jovanović za RTS.
Prema njegovim rečima, prve usluge koje će funkcionisati na ovaj način trebalo bi da budu dostupne do kraja septembra.
„Sada ćete u tom razgovoru sa veštačkom inteligencijom sve završavati“, rekao je Jovanović i istakao da je „digitalizacija ta koja uvodi u red javnu upravu“.
Ideja je da građanin više ne mora sam da prolazi kroz veliki broj menija i traži odgovarajuću uslugu, već da jednostavno objasni šta želi da uradi.
„Ono na čemu radimo je da praktično sve usluge koje se nalaze na našem portalu adaptiramo na korišćenje veštačke inteligencije“, naveo je Jovanović.
Kako je dodao, cilj je da korisnik uz govorno ili tekstualno saopštavanje potrebe dobije pomoć u pronalaženju i korišćenju odgovarajuće usluge.
„Uz govorno saopštavanje šta vam treba, on pripremi sve i da koristite usluge elektronske uprave. Mislim da ćemo do kraja septembra i prve usluge pustiti na taj način“, najavio je.
AI bi mogao da pomogne i oko upisa dece
Zakazivanje termina za ličnu kartu i pasoš trebalo bi da bude samo početak.
Jovanović je najavio da bi se isti princip vremenom mogao primeniti i na druge usluge javne uprave, uključujući upis dece u vrtić ili srednju školu.
Cilj je da građani ne moraju da poznaju strukturu portala i da znaju gde se koja usluga nalazi, već da kroz razgovor sa AI asistentom dođu do potrebne procedure.
U Kragujevcu se gradi centar za inovacije
Jovanović je govorio i o završnim radovima na prvoj zgradi Inovacionog distrikta u Kragujevcu, čije se otvaranje očekuje tokom septembra.
Ideja za izgradnju ovog kompleksa nastala je uz Državni data centar i kompanije koje već koriste njegove kapacitete.
„Za početak, tu su velike IT kompanije koje zakupljuju prostor i čuvaju svoje podatke. Već šest godina data centar ima taj komercijalni deo i Oracle je jedna od najvećih IT kompanija koja zakupljuje prostor“, rekao je on.
Kako je objasnio, kompanijama su potrebni inženjeri i stručnjaci koji će biti u neposrednoj blizini Data centra, kako bi radili na održavanju opreme, ali i razvoju i testiranju novih rešenja.
„Zamislite, u toj novoj zgradi, ulazite u Kragujevac i stoji natpis Oracle. To stvarno postaje srpska Silicijumska dolina“, rekao je Jovanović.
Prva zgrada trebalo bi da bude samo deo većeg kompleksa. Inovacioni distrikt je zamišljen kao kompleks od devet zgrada, koje bi trebalo da budu izgrađene tokom narednih nekoliko godina.
Druga zgrada je, prema njegovim rečima, već pri kraju i planirano je da bude puštena u rad početkom naredne godine, dok se u septembru očekuje i polaganje kamena temeljca za treću zgradu.
„Kragujevac postaje centar inovacija i digitalizacije“, istakao je Jovanović.
U kompleksu i veliki centar za informacionu bezbednost
U prvoj zgradi Inovacionog distrikta biće smešteni i kapaciteti za informacionu bezbednost.
Jovanović je podsetio da u Državnom data centru već radi Nacionalni centar za informacionu bezbednost, 24 sata dnevno.
„Širimo taj centar i dobićemo jedan veliki, odlično opremljen centar u kome rade mladi Kragujevčani sa Univerziteta u Kragujevcu, a biće otvoren i za stručnjake iz drugih delova zemlje“, kazao je on.
Posebnost ovog projekta je, kako je naveo, u tome što se deo ključne zaštite informacionog sistema Srbije nalazi upravo u Kragujevcu.
Jovanović je dodao i da bi u okviru kompleksa u budućnosti mogao da bude i univerzitet, odnosno obrazovni kapaciteti usmereni ka računarskim naukama.
„Na kragujevačkom univerzitetu nemamo takav specifičan fakultet namenjen računarskim naukama i to bi bilo divno da u tom kompleksu imamo i univerzitet“, rekao je.
Stiže i treći superkompjuter
Jedan od važnih delova razvoja IT infrastrukture jeste i jačanje superkompjuterskih kapaciteta.
Jovanović je naveo da trenutno postoji više od 500 različitih projekata ili naloga koji koriste superkompjutere.
„Sada imamo više od 500 različitih projekata ili naloga otvorenih na superkompjuterima. Dakle, to su mladi naučnici koji nešto rade na njima“, naveo je on.
Kako je dodao, ugovor za treći superkompjuter već je potpisan. Mašina će imati 640 grafičkih kartica, a vrednost investicije iznosi 36 miliona evra.
Superkompjuter dolazi iz Francuske i trebalo bi da bude isporučen do kraja godine.
Posebna pažnja biće posvećena tome da se kapaciteti ne koriste samo za potrebe nauke, već i da budu dostupni privredi.
„Svesni smo da dok privreda masovno ne krene da razvija i koristi softvere bazirane na veštačkoj inteligenciji, nećemo imati dovoljno dobar rezultat u ovoj oblasti“, naglašava Jovanović.
Ovakva oprema zahteva i posebne uslove rada, pre svega zbog hlađenja.
„Nije dovoljno vazdušno hlađenje, nego je potrebno da voda dođe do samih čipova superkompjutera kako bi uzela tu toplotu“, objasnio je on.
Dodao je da se radi i na projektu kojim bi se toplota nastala radom superkompjutera predavala gradu Kragujevcu.
AI bi mogao da ubrza i katastar
Veštačka inteligencija neće biti ograničena samo na usluge eUprave.
Kancelarija za IT i eUpravu razgovara sa Republičkim geodetskim zavodom o primeni novih tehnologija u katastru.
Jedna od mogućnosti jeste korišćenje AI za obradu velikog broja ortofoto snimaka, ali i ubrzavanje pojedinih administrativnih postupaka.
„Određene radnje koje imaju u administraciji katastra takođe mogu da se ubrzaju. Recimo, taj drugostepeni postupak koji imaju u katastru sigurno može da se ubrza uz korišćenje veštačke inteligencije“, rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, inicijalni plan je već napravljen, a konkretni rezultati očekuju se uskoro.
„Digitalizacija i služi tome da ubrzamo javnu upravu, da postane efikasnija i ekonomičnija, a veštačka inteligencija je pravi put na tome“, kazao je on.
Jovanović: Čovek mora da donosi odluku
Iako AI može značajno da ubrza pojedine procese, Jovanović naglašava da njegova primena mora biti praćena odgovarajućim merama bezbednosti.
Posebno je važno kontrolisati pristup bazama podataka i način na koji se obrađuju informacije.
„Moramo da budemo sigurni da je ta obrada na pravi način i, na kraju krajeva, da čovek donosi odluku, a ne veštačka inteligencija“, naglasio je on.
Data centar mesečno beleži stotine hiljada napada
Jovanović je govorio i o sajber-bezbednosti i broju pokušaja napada na IT sisteme.
„Mi u proseku mesečno u našem data centru imamo oko 200.000 do 300.000 napada“, istakao je on.
Kako je objasnio, zbog tolikog broja pokušaja napada nije moguće da ljudi samostalno analiziraju sve potencijalne pretnje, zbog čega su potrebni napredni alati.
Cilj je da se potencijalni napad što pre otkrije i ukloni.
„Postavili smo određene standarde, a to je da se u roku od maksimalno pet minuta detektuje takav internet zlonamerni napad, a da se u roku od dva sata otkloni bilo kakva pretnja“, kazao je Jovanović.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
