Stari telefoni, računari i druga elektronska oprema koju često držimo u fiokama ili bacamo u otpad mogu da sadrže iznenađujuće vredne količine zlata. Zbog rasta cene ovog plemenitog metala, elektronski otpad sve više postaje zanimljiv izvor sirovina, a nove tehnologije omogućavaju da se zlato izdvoji bez topljenja i korišćenja agresivnih kiselina.
Milioni elektronskih uređaja svakodnevno završavaju kao otpad, iako u njihovim komponentama ostaju plemeniti i drugi vredni metali. Prema podacima Ujedinjenih nacija, tokom 2022. godine pravilno je prikupljeno i reciklirano svega 22,3 odsto elektronskog otpada.
Upravo zbog toga kompanije i istraživači sve više rade na tehnologijama koje omogućavaju da se iz odbačenih telefona, računara i druge elektronike izvuku zlato, srebro, bakar i drugi korisni materijali.
Iz elektronskog otpada može da se dobije stotine kilograma zlata
Koliko je ovaj potencijal veliki pokazuje podatak britanske Kraljevske kovnice, prema kojem bi iz elektronskog otpada godišnje moglo da se izdvoji čak 400 kilograma zlata.
Rast vrednosti zlata dodatno povećava interesovanje za ovakav vid reciklaže. Kada je cena plemenitog metala visoka, izdvajanje čak i veoma malih količina zlata iz velikog broja uređaja može postati ekonomski isplativo.
Kako objašnjava Džejson Hilet, profesor održivog hemijskog inženjerstva na Imperial College London, visoka cena zlata može učiniti troškove njegovog izdvajanja iz elektronskog otpada relativno malim u odnosu na vrednost dobijenog metala.
Kako se iz starog telefona dobija zlatni prah?
Britanska Kraljevska kovnica razvila je postrojenje koje može da preradi oko 4.000 tona elektronskog otpada godišnje. Iz te količine, prema njihovim procenama, moguće je izdvojiti oko 400 kilograma zlata.
Proces počinje rastavljanjem elektronskih uređaja. Različiti materijali, poput bakra, tantala i plastike, razdvajaju se i prosleđuju kompanijama specijalizovanim za njihovu dalju obradu.
Posebno je zanimljiv način na koji se izdvaja zlato.
Umesto klasičnog topljenja na veoma visokim temperaturama ili upotrebe agresivnih kiselina, koristi se tehnologija kanadske kompanije Excir. Ona omogućava da se zlato rastvori na sobnoj temperaturi.
Hemijski rastvor može ponovo da se koristi, dok nakon procesa ostaje fini zlatni prah koji se potom dodatno rafiniše.
Koliko zlata zapravo ima u jednom telefonu?
Na prvi pogled, količina zlata u jednom uređaju deluje zanemarljivo.
Jedan stariji telefon Banke Engleske sadržao je oko 30 miligrama zlata, čija je vrednost procenjena na približno tri funte. Kod savremenih pametnih telefona količina može biti nešto veća, pa se procenjuje da zlato u jednom uređaju može vredeti oko četiri funte.
Naravno, niko neće postati bogat od jednog starog telefona. Međutim, kada se prikupe milioni uređaja, male količine postaju značajan izvor plemenitih metala.
Upravo je to razlog zbog kojeg elektronski otpad sve više dobija status vredne sekundarne sirovine.
Stari telefoni mogu postati nakit
Reciklirano zlato već pronalazi put do novih proizvoda.
Za kolekciju nakita „886“ koristi se rafinisano zlato dobijeno iz elektronskog otpada, dok se deo recikliranog srebra dobija iz starih radio-aparata koje su donirale britanske bolnice.
Tako uređaj koji je nekada bio telefon, računar ili radio može nakon reciklaže dobiti potpuno novu vrednost.
Umesto da završi na deponiji, njegov materijal može ponovo da uđe u proizvodni proces – ovog puta čak i kao deo nakita.
Elektronski otpad postaje nova „rudna“ sirovina
Sve veća količina elektronskog otpada predstavlja ekološki problem, ali istovremeno i ekonomsku priliku. Telefoni, računari i drugi uređaji sadrže brojne materijale koji mogu ponovo da se iskoriste.
Zbog toga se razvijaju tehnologije koje omogućavaju da se vredni metali izvuku uz manje energije i manje štetnih hemikalija nego kod tradicionalnih metoda.
Stari telefon zato možda više nije samo uređaj koji ne koristimo. U njemu se nalazi mala količina zlata, ali kada se spoje milioni takvih uređaja, ta količina postaje veoma značajna.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
