Međutim, pre nego što nam mašine dođu glave, treba da izguramo naš, ljudski, na sreću za sada samo ekonomski rat.
O čemu se radi? Posle čipova, dronova i veštačke inteligencije, novi front tehnološkog rata između Vašingtona i Pekinga postaje robotika. Ulog je ogroman. Ko bude kontrolisao robote, mogao bi da kontroliše i budućnost proizvodnje, logistike i dela tržišta rada.
Bborba se vodi oko mašina koje treba da inteligenciju sa računara prenesu u fizički svet – humanoidni roboti, autonomne mašine, industrijski sistemi, pa čak i robotski usisivači.
Počeo je novi (tehnološki) rat
Kako prenose američki mediji, Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) proširila je krajem jula listu tehnoloških uređaja koji predstavljaju potencijalni rizik po nacionalnu bezbednost. Na njoj su se našli novi strani napredni robotski uređaji, uključujući humanoidne i četvoronožne robote, ali i određene kategorije robotskih usisivača i drugih autonomnih kućnih uređaja.
To ne znači da su svi kineski usisivači preko noći zabranjeni u SAD. Međutim, novi modeli koji potpadaju pod definiciju naprednih robotskih uređaja mogu ostati bez potrebnog američkog odobrenja za tržište.
Razlog? Savremeni robotski usisivač više nije samo kućni aparat. On može da ima kameru, senzore, mikrofon, internet vezu i mogućnost da napravi detaljnu mapu kuće. Iz američke perspektive, takav uređaj potencijalno predstavlja i bezbednosni rizik jer prikuplja podatke i povezan je sa internetom.
Usisivač, simbol novog rata
Usisivač je tako postao simbol novog tehnološkog rata: uređaj koji je nekada bio samo potrošačka elektronika sada se posmatra i kroz prizmu nacionalne bezbednosti. Ukratko, strah Amerikanaca od Kine je veliki, kad su i usisivači postali državni neprijatelji.
Znaju Amerikanci da Kina u ovu trku ulazi sa velikom prednošću u proizvodnji. Prema kineskim podacima, zemlja je do 2025. imala više od 140 kompanija koje razvijaju humanoidne robote i više od 330 modela. Kina je ujedno imala oko 54 odsto svetskih instalacija industrijskih robota.
Među najpoznatijim kineskim kompanijama je „Unitree Robotics“, proizvođač humanoidnih i četvoronožnih robota. Kompanija je upravo ovog avgusta najavila IPO u Šangaju uz vrednovanje od oko 9 milijardi dolara, dok planira da prikupi oko 900 miliona dolara.
Tu su i UBTECH Robotics i AgiBot, čija se potencijalna tržišna vrednost procenjuje na više milijardi dolara.
Amerikanci kasne
Amerika, međutim, ima drugačije adute. Kompanije kao što su Tesla, Figure AI, Apptronik, Agility Robotics i Boston Dynamics razvijaju humanoidne robote uz oslonac na američki AI i ogroman privatni kapital.
Posebno se izdvaja Figure AI, koji je u prethodnim finansijskim pregovorima dostigao potencijalnu valuaciju od oko 39,5 milijardi dolara. Apptronik je, sa druge strane, kroz svoju Series A rundu prikupio više od 935 miliona dolara, uz investitore poput giganata Gugla i Mercedesa.
To pokazuje koliko investitori veruju da humanoidni robot može postati sledeća velika industrija.
Radnik koji radi bez odmora
Današnje tržište humanoidnih robota još je relativno malo. Ali projekcije rasta su ogromne. Jedna od procena pokazuje da bi kineska proizvodnja humanoidnih robota mogla da poraste sa oko 12.000 jedinica u 2025. na čak 446.000 do 2030. godine.
Dakle, ako robot može da radi u fabrici, skladištu ili logističkom centru, njegova vrednost nije samo cena uređaja. On postaje deo proizvodnog sistema koji može da radi bez odmora. Zato se iza današnjih milijardi uloženih u razvoj robota krije mnogo veće potencijalno tržište.
Kina uzvraća udarac
Peking zasad nije uveo potpuno istu vrstu zabrane američkih humanoidnih robota kakvu je Vašington uveo za nove strane napredne robotske uređaje. Umesto toga, Kina koristi državne nabavke, izvozne kontrole i bezbednosne provere. U junu je Peking zabranio državnim institucijama da kupuju proizvode od 46 označenih američkih kompanija, dok su dodatne mere uvedene prema još 56 američkih entiteta.
Amerika pokušava da zaštiti svoje tržište i prednost u AI i čipovima. Kina želi da iskoristi ogromnu proizvodnu bazu i domaće tržište kako bi postala vodeća svetska sila u fizičkoj primeni veštačke inteligencije.
Ko će pobediti?
Odgovor još nije poznat. Kina ima proizvodnju, jeftinije lance snabdevanja i ogromno domaće tržište. Amerika ima najjače AI kompanije, softver, čipove i privatni kapital. Problem za obe strane jeste što moderna robotika zahteva sve to zajedno. Saradnju, koja je već pukla.
Ukratko, rat za robote tek je počeo. Onaj ko pobedi mogao bi da dobije mnogo više od tržišta vrednog milijarde dolara. Mogao bi da dobije ključnu ulogu u određivanju kako će izgledati rad, proizvodnja i svakodnevni život narednih decenija.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
