Posle višednevnih toplotnih talasa i gotovo nezabeleženog nedostatka padavina, vodostaj reke dostigao je kritične nivoe.
Kod nemačkog grada Kauba u sredu je izmeren vodostaj od svega 19 centimetara, što predstavlja novi istorijski minimum. Alarmantno stanje zabeleženo je i na drugim važnim mernim mestima i rečnim lukama, uključujući Manhajm, Majnc i Bingen, gde izuzetno nizak vodostaj ozbiljno otežava plovidbu, piše Feniks magazin.
Rajna je najvažniji evropski rečni saobraćajni koridor kojim se svake godine preveze gotovo 150 miliona tona robe, odnosno oko 400.000 tona dnevno. Međutim, zbog rekordno niskog vodostaja brodovi više ne mogu da plove sa punim teretom. Kako bi izbegli nasukavanje, prinuđeni su da prevoze samo deo uobičajenog tereta, što je izazvalo nagli rast cena rečnog transporta.
Prevoz jedne tone robe na relaciji od Roterdama do Karlsruea, koji je u junu koštao oko 45 evra, sada dostiže između 150 i 160 evra po toni.
Nemačka industrija ostaje bez ključnih sirovina
Posledice niskog vodostaja posebno osećaju najveće industrijske kompanije. Rajna predstavlja glavnu saobraćajnu vezu nemačke teške i hemijske industrije, a rečnim putem prevoze se ugalj, rude, naftni derivati i hemikalije.
Upravo te sirovine čine više od polovine ukupnog rečnog tereta u Nemačkoj. Među kompanijama koje su najviše pogođene nalazi se hemijski gigant BASF, koji čak 40 odsto svojih međuproizvoda prima i otprema upravo preko Rajne.
Kompanija je već zvanično upozorila da bi nastavak suše mogao da dovede do smanjenja proizvodnje zbog otežanog snabdevanja sirovinama.
Situaciju dodatno potvrđuju procene Nemačkog saveznog udruženja za špediciju i logistiku (DSLV), prema kojima je kapacitet rečne plovidbe trenutno smanjen za čak 80 odsto.
Kako bi sprečila ozbiljne poremećaje u privredi i mogući zastoj proizvodnje u brojnim fabrikama, nemačka vlada razmatra hitne mere.
Savezni ministar saobraćaja Steffen Bilger (CDU) pokrenuo je razgovore sa predstavnicima privrede o mogućim rešenjima, među kojima je i privremeno ukidanje zabrane vožnje kamiona nedeljom.
Istovremeno se razmatra preusmeravanje što većeg dela tereta na železnički i drumski saobraćaj.
Iako predlog zvuči logično, stručnjaci upozoravaju da njegova realizacija nije jednostavna. Jedan prosečan rečni teretni brod može da preveze oko 2.000 tona robe, što odgovara teretu između 100 i 150 kamiona. Kod najvećih rečnih brodova taj broj raste i do 280 kamiona.
Preti saobraćajni haos usred turističke sezone
Budući da Rajnom svakodnevno plovi približno 400 brodova, njihov teret na putevima bi zahtevao najmanje 40.000 dodatnih kamiona svakog dana.
Logističke kompanije upozoravaju da ne postoje slobodne rezerve ni vozača ni vozila koje bi mogle da budu angažovane tokom vikenda. Osim samih kamiona, za rad nedeljom bilo bi potrebno obezbediti dodatno osoblje u skladištima i distributivnim centrima, dok vozači prema zakonskim propisima i dalje moraju da koriste propisani nedeljni odmor.
Protiv ideje o masovnom preusmeravanju tereta na puteve upozoravaju i automobilski klubovi ADAC i ACV, kao i brojne ekološke organizacije.
Oni smatraju da bi veliki broj dodatnih kamiona, u periodu kada su nemački auto-putevi već opterećeni turističkim saobraćajem i brojnim radovima, mogao da izazove ozbiljne gužve i kilometarske kolone.
Problemi se ne zaustavljaju samo na saobraćaju. Nedostatak sirovina koje se dopremaju rečnim putem otežava rad rafinerija, što može da dovede do rasta cena goriva.
Time transport postaje još skuplji, a povećani troškovi logistike lako bi mogli da se preliju na cene brojnih proizvoda i dodatno podstaknu inflaciju.
Ni železnički transport za sada ne može u potpunosti da nadomesti gubitke nastale zbog problema na Rajni. Iako nemački DB Cargo organizuje dodatne vozove za prevoz uglja i drugih energenata, kapacitet železničke mreže ozbiljno ograničavaju veliki građevinski radovi koji se trenutno izvode na prugama duž doline Rajne.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da će, bez značajnijeg porasta vodostaja, evropski lanci snabdevanja i nemačka privreda još neko vreme ostati pod velikim pritiskom.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
