Do 2028. godine moraju da ugase svoje programe takozvanih „zlatnih pasoša“ ili će njihovi građani izgubiti pravo na putovanje bez vize u šengenski prostor.
Reč je o programima koji omogućavaju strancima da steknu državljanstvo ulaganjem u ekonomiju određene zemlje, najčešće kupovinom nekretnine ili uplatom u državni fond. Cena ovakvog pasoša počinje od oko 200.000 dolara, a zauzvrat vlasnici dobijaju mogućnost putovanja bez vize u oko 140 zemalja i teritorija, uključujući većinu Evrope, prenosi BIZlife.
Pet država pod pritiskom
Pisma iz Brisela krajem juna dobile su Antigva i Barbuda, Dominika, Grenada, Sveta Lucija i Sent Kits i Nevis. Njihove vlade najavile su zajednički odgovor i odlazak u Brisel na pregovore, piše CNBC.
Premijer Antigve i Barbude Gaston Braun poručio je da su programi prodaje državljanstva jedan od ključnih izvora prihoda za ove zemlje.
„Naši programi državljanstva kroz investicije predstavljaju stub prihoda koji ne dolazi od poreza. Ne možemo ih jednostavno ukinuti bez održive alternative“, naveo je Braun.
Brisel više ne osporava samo bezbednost
Evropska unija je i ranije vršila pritisak na zemlje koje nude „zlatne pasoše“, uglavnom zbog bezbednosnih pitanja i provere kandidata. Međutim, stručnjaci ocenjuju da je ovog puta situacija drugačija.
Imigracioni advokat Ron Klasko smatra da EU više ne traži samo strože kontrole, već dovodi u pitanje sam koncept prodaje državljanstva.
„Ranije su zahtevali bolje bezbednosne provere. Sada poručuju da se protive samoj ideji da neko može da kupi pasoš. To pogađa samu suštinu ovih programa“, rekao je Klasko.
On veruje da bi Evropska unija ovog puta mogla da ostane pri svom stavu, iako već savetuje jednu od pogođenih država kako da prilagodi program i pokuša da pronađe kompromis.
Ima li mesta za dogovor?
Drugi stručnjaci ipak očekuju pregovore.
Reaz Džafri, advokat specijalizovan za imigraciju i državljanstva, smatra da je zahtev EU početak pregovaračkog procesa, a ne konačna odluka.
Prema njegovim rečima, pojedini klijenti već su se raspitivali šta će se dogoditi, ali nisu odustali od podnošenja zahteva za državljanstvo.
„O ovoj temi razgovara se decenijama. Verujem da Evropska unija želi strože provere i veću kontrolu nad tim ko dobija pasoše, a ne nužno potpuno gašenje programa“, ocenjuje Džafri.
Važan izvor prihoda za male države
Za karipske zemlje ovi programi predstavljaju značajan deo budžetskih prihoda, zbog čega mnogi smatraju da njihovo potpuno ukidanje nije realna opcija.
Džafri ističe da mnogi njegovi klijenti pasoše ne kupuju zbog lakšeg ulaska u Evropsku uniju.
„Mnogi žele drugo državljanstvo iz bezbednosnih razloga ili kao deo šire strategije zaštite svoje imovine i poslovanja. To je način upravljanja političkim, finansijskim i ličnim rizicima, a ne samo pitanje putovanja u Evropu“, kaže on.
EU je već povlačila slične poteze
Evropska unija je krajem 2024. godine ukinula bezvizni režim građanima Vanuatua zbog bezbednosnih i migracionih razloga, dok je prošle godine Evropski sud pravde proglasio malteški program „zlatnih pasoša“
nezakonitim. Malta je nakon toga uvela novi model, koji podrazumeva duži boravak u zemlji i strože kriterijume za sticanje državljanstva.
Hoće li pet karipskih država uspeti da sačuva svoje programe ili će morati da ih ukinu, biće poznato tokom pregovora sa Briselom. Jedno je sigurno – tržište „zlatnih pasoša“ ulazi u period najveće neizvesnosti do sada.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
