Administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je novi talas carina na robu iz više od 80 zemalja, uključujući Evropsku uniju, Kinu, Kanadu, Meksiko i Indiju, piše Gardijan.
Nove tarife iznose između 10 i 12,5 odsto, a Vašington ih opravdava borbom protiv proizvoda za koje tvrdi da su povezani sa prinudnim radom.
Odluka je izazvala burne reakcije američkih saveznika i trgovinskih partnera, dok pojedini stručnjaci ponovo postavljaju pitanje da li predsednik SAD ima dovoljno široka ovlašćenja za ovakve poteze.
Nove carine menjaju dosadašnju globalnu tarifu od 10 odsto
Nove mere stupile su na snagu nakon isteka privremene globalne carine od 10 odsto, koju je Tramp ranije uveo kao deo svoje trgovinske politike.
Među zemljama koje su obuhvaćene novim tarifama nalaze se:
- 27 članica Evropske unije,
- Ujedinjeno Kraljevstvo,
- Kanada,
- Meksiko,
- Australija,
- Indija,
- Kina,
- i druge velike trgovinske partnerke SAD.
Carine će iznositi 10 odsto za zemlje koje, prema proceni Vašingtona, imaju odgovarajuće zabrane proizvoda proizvedenih prinudnim radom.
Za države za koje SAD smatraju da imaju nedovoljno stroge propise primenjivaće se viša stopa od 12,5 odsto.
Vašington: Cilj je borba protiv prinudnog rada
Nove dažbine zasnovane su na članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji omogućava SAD da reaguje protiv određenih trgovinskih praksi drugih zemalja.
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je da SAD već decenijama imaju zabranu uvoza robe proizvedene prinudnim radom i da očekuju isto od svojih trgovinskih partnera.
„Vreme je da i naši trgovinski partneri učine isto“, poručio je Grir.
Evropska unija traži objašnjenje od Vašingtona
Nova odluka izazvala je negodovanje među američkim saveznicima.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas izjavila je da će Evropska unija tražiti dodatna pojašnjenja od Vašingtona, navodeći da je blok već ispunio obaveze iz ranijeg trgovinskog sporazuma.
EU nove carine ocenjuje kao iznenađenje i potez koji bi mogao da utiče na transatlantske trgovinske odnose.
Kanada i Australija odbacuju američke tvrdnje
Kanada, jedan od najvećih trgovinskih partnera SAD, poručila je da ne bi trebalo da bude meta novih tarifa.
Zvaničnici u Otavi navode da je Kanada među liderima u borbi protiv uvoza robe povezane sa prinudnim radom.
Australija i Brazil takođe su ocenili nove carine kao neopravdane i najavili da će tražiti njihovo ukidanje.
Spor oko ovlašćenja predsednika SAD
Tramp već dugo smatra carine ključnim sredstvom za zaštitu američke industrije, radnih mesta i smanjenje trgovinskog deficita.
Međutim, njegova carinska politika suočava se sa pravnim izazovima.
Vrhovni sud SAD ranije je ograničio mogućnost predsednika da samostalno uvodi široke carine u mirnodopskim uslovima, navodeći da takva ovlašćenja pripadaju Kongresu.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi i nove mere mogle biti predmet sudskih sporova.
Ekonomisti upozoravaju na moguće posledice
Kritičari tvrde da carine mogu dovesti do povećanja cena proizvoda, jer dodatne troškove često snose kompanije i potrošači.
Analitičari upozoravaju da bi novi trgovinski potezi Vašingtona mogli uticati na globalne lance snabdevanja i dodatno zakomplikovati odnose SAD sa velikim ekonomijama.
Amerikanci zabrinuti zbog rasta cena
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da deo američkih građana smatra da su Trampove carine povećale troškove života.
Prema jednom istraživanju, veliki broj Amerikanaca navodi da su zbog tarifa plaćali više, dok deo birača smatra da su one negativno uticale na potrošače.
Ipak, Trampova administracija tvrdi da carine dugoročno štite domaću proizvodnju i da nisu glavni uzrok rasta cena.
Šta dalje sledi?
Nove američke carine mogle bi otvoriti novu fazu trgovinskih sukoba između Vašingtona i njegovih partnera.
Dok američka administracija tvrdi da štiti radnike i industriju, saveznici upozoravaju da bi mere mogle narušiti međunarodnu trgovinu i povećati troškove za kompanije i građane.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
