„Ako uporedimo cene metala na samom kraju XX veka, odnosno 2000. godine, sa krajem 2025. godine, na osnovu statistike Svetske banke, vidimo da je većina ključnih metala poskupela, ali najviše zlato – čak 12 puta“, rekla je Levašenko za „Sputnjik“.
Ona je istakla da je u istom periodu cena bakra porasla je 5,87 puta, gvozdene rude 3,39 puta, nikla 1,71 put, a aluminijuma 1,66 puta.
Levašenko je naglasila da su na rast cena metala u XXI veku uticali „opšti rast potrošačkih cena u svetu“, povećanje „troškova eksploatacije i prerade ruda“, poskupljenje „energenata i opreme“, kao i promene „kursa američkog dolara“.
Napomenula je i da su na kretanje cena industrijskih metala značajno uticale i krize na finansijskim tržištima, posebno tokom 2008–2009. i 2019–2020. godine, kao i „promene u ponudi i tražnji“.
Prema oceni analitičarke, kolebanja cena nafte i drugih energenata takođe imaju značajan uticaj na cene metala. Trenutno se cena zlata kreće oko 4.000 dolara za uncu.
