Stručnjaci ističu da problem često nije u uređajima za hlađenje, već u nedovoljnoj termoizolaciji objekta.
Zbog toga se sve više domaćinstava odlučuje za termoizolacionu fasadu, koja leti usporava zagrevanje zidova, a zimi sprečava gubitak toplote. Iako zahteva početno ulaganje, može doneti značajne uštede na računima za energiju i povećati udobnost tokom cele godine.
Šta je termoizolaciona fasada?
Termoizolaciona fasada predstavlja kompletan sistem spoljne izolacije koji se sastoji od izolacionih ploča, lepka, armaturne mrežice, zaštitnih slojeva i završnog dekorativnog maltera.
Najčešće se koriste:
- beli EPS (stiropor),
- grafitni stiropor, koji pruža bolju toplotnu izolaciju pri istoj debljini,kamena vuna, koja osim toplotne obezbeđuje i odličnu zvučnu izolaciju i veću otpornost napožar.
U praksi se najčešće ugrađuje izolacija debljine od 10 do 15 centimetara, u zavisnosti od karakteristika objekta i željenog nivoa energetske efikasnosti.
Kako leti hladi, a zimi čuva toplotu?
Tokom leta sunce satima zagreva spoljne zidove. Bez odgovarajuće izolacije toplota brzo prodire u unutrašnjost, pa klima-uređaji rade znatno duže.
Novi „nevidljivi“ krov pravi besplatnu struju – ne liči na solarne panele, a računi mogu drastično da padnu, više o tome pročitajte OVDE.
Termoizolaciona fasada usporava prolazak toplote kroz zidove, zbog čega se prostor sporije zagreva i lakše održava prijatna temperatura.
Zimi je efekat obrnut – toplota ostaje duže u domu, pa su potrebe za grejanjem manje.
Kolike uštede može da donese?
Visina uštede zavisi od stanja objekta, kvaliteta stolarije, vrste izolacije i sistema grejanja ili hlađenja.
Prema procenama stručnjaka, kvalitetno izvedena termoizolacija može da smanji troškove grejanja i hlađenja za 20 do 40 odsto.
Najbolji rezultati postižu se kada se spoljašnja izolacija kombinuje sa kvalitetnom PVC ili aluminijumskom stolarijom i dobro izolovanim krovom.
Kako izgleda ugradnja?
Postavljanje termoizolacione fasade odvija se u nekoliko faza:
- priprema i čišćenje zidova,
- lepljenje izolacionih ploča,
- dodatno pričvršćivanje tiplovima,
- postavljanje armaturne mrežice,
- nanošenje zaštitnih slojeva,
- završni dekorativni malter.
Za prosečnu porodičnu kuću radovi najčešće traju od jedne do tri nedelje, u zavisnosti od veličine objekta i vremenskih uslova.
Koliko košta termoizolaciona fasada u Srbiji?
Cena zavisi od vrste izolacije, debljine materijala, završnog maltera i troškova rada.
Okvirne cene sa materijalom i ugradnjom trenutno iznose:
- EPS fasada (10 cm) – od 30 do 40 evra po kvadratnom metru,
- grafitni stiropor – od 35 do 45 evra po kvadratnom metru,
- kamena vuna – od 45 do 60 evra po kvadratnom metru.
Za kuću sa oko 150 kvadratnih metara fasade, ukupna investicija može iznositi između 4.500 i 9.000 evra, u zavisnosti od izabranog sistema, piše Lepa&Srećna.
Da li se termoizolaciona fasada isplati?
Kvalitetno izvedena termoizolaciona fasada može da traje više od 20 godina uz minimalno održavanje.
Osim što doprinosi prijatnijoj temperaturi tokom cele godine i smanjuje potrošnju energije, povećava vrednost nekretnine. Zato mnogi ovu investiciju smatraju dugoročnim ulaganjem koje donosi veću udobnost i niže račune za grejanje i hlađenje.
