Godinama kada se u Srbiji govori o voću, posebno o bobičastim kulturama, glavna tema gotovo uvek je malina. Međutim, poslednjih sezona sve više pažnje privlači još jedna voćna vrsta koja polako zauzima važno mesto na domaćem tržištu – borovnica.
Ovo voće, koje proizvođači često nazivaju „plavim zlatom“, poslednjih godina se pozicionira kao premium proizvod, a prema informacijama koje prenose domaći mediji, njegova otkupna cena ove sezone nadmašuje cenu maline.
Borovnica sa višom otkupnom cenom
Prema dostupnim podacima, proizvođači za kilogram borovnice dobijaju oko 530 dinara, dok se otkupna cena maline uglavnom kreće između 400 i 450 dinara po kilogramu.
Ova razlika dodatno privlači pažnju jer dolazi u periodu kada među proizvođačima maline ponovo postoje nezadovoljstva zbog ponuđenih otkupnih cena.
Borovnica je od nekada manje zastupljenog voća postala ozbiljan poljoprivredni projekat, posebno za one koji žele da se usmere ka proizvodnji namenjenoj zahtevnijim tržištima.
Zašto raste interesovanje za „plavo zlato“?
Jedan od razloga za rast popularnosti borovnice jeste njena tražnja na evropskom tržištu. Sveže voće visokog kvaliteta, pravilno sortirano, ohlađeno i pripremljeno za transport, ima mogućnost plasmana kod kupaca koji traže premium proizvode.
Za razliku od maline, koja se tradicionalno u velikoj meri oslanja na preradu i zamrzavanje, borovnica ima snažniju poziciju kao svež proizvod.
Njena popularnost dodatno raste zbog imidža zdrave namirnice koja se često koristi u ishrani kroz smutije, doručke, poslastice i različite savremene prehrambene proizvode.
Visoka cena zahteva ozbiljna ulaganja
Iako cena borovnice može delovati veoma privlačno, njena proizvodnja nije jednostavna niti jeftina.
Podizanje zasada zahteva kvalitetan sadni materijal, odgovarajuće uslove zemljišta, precizno navodnjavanje i dobru zaštitu biljaka. Mnogi proizvođači moraju da ulažu i u dodatnu opremu, uključujući sisteme za hlađenje i organizaciju plasmana.
Poseban izazov predstavlja berba, jer kvalitet ploda direktno utiče na konačnu cenu. Voće mora pažljivo da se ubere, sortira i pripremi za tržište, što povećava značaj radne snage u sezoni.
Zbog toga borovnica može doneti dobru zaradu, ali samo uz kvalitetnu proizvodnju i dobro organizovan posao.
Malina i dalje ostaje simbol Srbije
Iako borovnica brzo napreduje, ona još uvek ne može da preuzme mesto koje malina ima u domaćoj poljoprivredi.
Malina ima dugu tradiciju, veliki broj proizvođača, razvijenu mrežu otkupa i snažnu međunarodnu prepoznatljivost Srbije kao značajnog proizvođača ovog voća.
Ipak, rast popularnosti borovnice pokazuje da se struktura srpskog voćarstva menja. Proizvođači sve više traže kulture koje mogu doneti veću vrednost po kilogramu i bolju poziciju na zahtevnim tržištima.
Budućnost domaćeg voćarstva možda neće doneti zamenu jedne kulture drugom, već širenje ponude u kojoj će i malina i borovnica imati svoje važno mesto.
„Plavo zlato“ tako postaje sve značajniji deo srpske poljoprivredne priče, a naredne godine pokazaće koliko veliki potencijal ova kultura zaista ima, piše Moj grad.
