Problem najčešće nastaje zato što mnogi ne razlikuju pravne posledice testamenta, ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. Iako svi služe za raspolaganje imovinom, njihovi efekti nakon smrti vlasnika nisu isti.
Testament ne znači da naslednici mogu biti potpuno isključeni
Jedna od najčešćih zabluda jeste da vlasnik imovine testamentom može da ostavi sve kome želi i da potpuno isključi zakonske naslednike.
Prema Zakonu o nasleđivanju Srbije, određeni naslednici imaju pravo na takozvani nužni deo. To pravo pripada potomcima, usvojenicima i njihovim potomcima, kao i bračnom drugu, dok u određenim slučajevima mogu imati pravo na nužni deo i drugi naslednici predviđeni zakonom.
Nužni deo potomaka i bračnog druga iznosi polovinu onoga što bi im pripalo po zakonskom naslednom redu, dok za ostale nužne naslednike iznosi trećinu njihovog zakonskog naslednog dela.
To znači da, ukoliko roditelj testamentom ostavi, na primer, celu kuću samo jednom detetu, drugo dete može tražiti zaštitu svog prava na nužni deo ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.
Poklon za života nije uvek kraj nasledne priče
Mnogi roditelji odlučuju da za života prepišu stan ili kuću jednom detetu, verujući da su time zauvek rešili pitanje nasledstva.
Ipak, u određenim situacijama i poklon može postati predmet rasprave nakon smrti poklonodavca. Ukoliko je takvim raspolaganjem povređen nužni deo nekog naslednika, zakon omogućava da se proveri vrednost poklona i da se, pod propisanim uslovima, traži zaštita prava nužnog naslednika.
Zbog toga samo prepisivanje imovine jednom članu porodice ne znači automatski da su svi budući sporovi isključeni.
Ugovor o doživotnom izdržavanju ima posebne posledice
Posebnu pažnju privlači ugovor o doživotnom izdržavanju, koji se često zaključuje kada osoba želi da obezbedi nekoga ko će se o njoj brinuti do kraja života.
Kod ovog ugovora primalac izdržavanja se obavezuje da posle svoje smrti prenese određenu imovinu davaocu izdržavanja, dok se druga strana obavezuje da ga izdržava, pomaže mu i pruža potrebnu brigu.
Za razliku od testamenta, imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju po pravilu ne ulazi u zaostavštinu, pa naslednici na toj imovini ne ostvaruju pravo na nužni deo.
Zbog toga ovaj ugovor često biraju ljudi koji žele da nagrade osobu koja se o njima starala, ali je važno znati da on ima ozbiljne pravne posledice.
Ugovor mora biti zaključen u zakonom propisanoj formi, odnosno potvrđen kod javnog beležnika, koji upoznaje ugovorne strane sa posledicama takvog pravnog posla.
Najviše problema nastaje kada se sve ostavi „na dogovor“
Pravni stručnjaci često upozoravaju da najveći broj porodičnih nesuglasica nastaje kada roditelji tokom života govore deci da će „svako dobiti svoj deo“, ali to nikada ne urede na jasan i pravno siguran način.
Nakon smrti ostavioca, različita očekivanja, stare porodične nesuglasice i pitanje vrednosti imovine mogu prerasti u sporove oko stana, kuće, zemlje ili druge imovine.
Zato stručnjaci savetuju da se pitanja nasledstva rešavaju dok je vlasnik imovine živ, uz jasno definisane pravne dokumente i savet stručnog lica.
Jer rečenica „deca će se lako dogovoriti“ u praksi često bude upravo početak najtežih porodičnih sukoba.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
