Pitanje vlasništva nad poklonima koji se dobijaju povodom venčanja jedno je od češćih u oblasti porodičnog prava. Da bi se utvrdilo da li određeni poklon pripada jednom supružniku ili oboma, neophodno je uzeti u obzir zakonska pravila, sudsku praksu i okolnosti pod kojima je poklon dat.
Osnovno pravilo u pravu jeste da pokloni koje jedan supružnik dobije tokom trajanja bračne zajednice predstavljaju njegovu posebnu imovinu. Međutim, situacija postaje složenija kada se poklon daje povodom venčanja i kada je namenjen bračnom paru, a ne pojedincu.
U pravnoj teoriji postoje različita tumačenja. Prema jednom stavu, pokloni dati oboma supružnicima smatraju se susvojinom, pri čemu se udeli obično dele na jednake delove. Ovaj pristup polazi od toga da takva imovina nije stečena radom, pa se primenjuje opšti režim susvojine kada zakon ne propisuje drugačije.
Ipak, sudska praksa u Srbiji uglavnom zauzima drugačiji i praktičniji pristup. Pokloni koji se daju bračnom paru povodom venčanja najčešće se tretiraju kao zajednička imovina supružnika. Razlog za takvo tumačenje leži u samoj svrsi poklona, jer se oni daju kako bi se olakšao početak zajedničkog života i formiranje zajedničkog domaćinstva, bez obzira na to ko je poklonodavac.
Da bi se utvrdio pravni status konkretnog poklona, u praksi se koriste tri ključna kriterijuma.
Prvi kriterijum odnosi se na nameru osobe koja poklanja. Važno je utvrditi da li je poklon bio namenjen jednom supružniku ili oboma kao bračnom paru.
Drugi kriterijum je priroda samog poklona. Ako se radi o predmetima lične upotrebe, poput nakita ili odeće, veća je verovatnoća da pripadaju jednom supružniku. Nasuprot tome, stvari kao što su bela tehnika, kućni aparati ili nameštaj obično se smatraju zajedničkim jer služe zajedničkom domaćinstvu.
Treći kriterijum je povod za davanje poklona. Venčanje, useljenje u zajednički dom ili godišnjice braka ukazuju na to da je poklon namenjen zajedničkom životu supružnika.
Poklon dobijen na venčanju može se smatrati posebnom imovinom samo u slučajevima kada je jasno i nedvosmisleno naznačeno da je namenjen isključivo jednom supružniku ili kada to proizlazi iz same prirode stvari.
U praksi se uzima u obzir i običaj uzvraćanja poklona. Kada supružnici dobijaju darove povodom važnih životnih događaja, uobičajeno je da i oni kasnije uzvrate sličnim poklonima prijateljima i rodbini. Takvi uzvratni pokloni najčešće se finansiraju iz zajedničkih sredstava, što dodatno podržava stav da i primljeni pokloni imaju karakter zajedničke imovine u braku, piše Kurir.
