U Toronto se preselila u januaru 2025. godine, nakon što je stekla kvalifikaciju za arhitektu.
Kako je kasnije isticala, shvatila je da je veliki deo svog odraslog života provela u učenju, dok je želela da konačno počne da živi i stiče nova iskustva. Dobila je vizu za mlade između Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade, koja joj je omogućila boravak i rad u Kanadi u trajanju od dve godine, piše Biznis insajder (Business insider).
U početku je verovala da će u Torontu lako pronaći posao u arhitekturi, ali se suočila sa realnošću tržišta rada. Osam meseci je bez uspeha slala prijave, a odgovor je dobila samo od malog broja poslodavaca. To iskustvo je, kako navodi, bilo emotivno teško i dovelo je do sumnje da je problem u tome što je strani kandidat.
Ipak, njen privatni život u Kanadi razvijao se pozitivno. Upoznavala je ljude, volontirala i postepeno se uklapala u život u Torontu, iako joj je profesionalni aspekt nedostajao kao ključni deo stabilnosti.
U slobodno vreme počela je da crta male ilustracije zgrada i gradskih scena, koje su predstavljale njena lična sećanja na Toronto. Te radove je uokvirivala kao svojevrsne „pečate“ mesta i vremena. Prijatelji su je podstakli da ih podeli na društvenim mrežama, ali je ona u početku strahovala od reakcija i mogućih finansijskih rizika.
Prelomni trenutak dogodio se jednog lošeg dana u oktobru, kada je ipak objavila video o svom umetničkom projektu. Ubrzo je dobila prvi talas pratilaca, a zatim i naredne, dok su ljudi počeli da je pitaju gde mogu da kupe njene radove. Iako se nikada nije smatrala umetnicom, interesovanje publike ju je navelo da započne prodaju svojih mini printova.
Tako je nastao njen projekat „Toonie Stamps“, u okviru kojeg je počela da prodaje male umetničke otiske po pristupačnoj ceni od oko 2 dolara. Njena ideja bila je da umetnost učini dostupnom i fizički prisutnom u svakodnevnom životu, ali i da kroz nju dokumentuje sopstveno iskustvo života u Torontu.
Vremenom je projekat prerastao u koncept ulične i lokalne umetničke distribucije. Kupila je aparat za žvake preko Facebook Marketplace-a, koji je ofarbala i brendirala, i u njemu počela da prodaje svoje radove. Prvi takav aparat postavljen je u januaru 2026. godine, uz pomoć prijatelja iz ugostiteljstva koji joj je omogućio prostor u svom lokalu.
Danas ima ukupno šest automata. Svaki od njih sadrži i mapu određenog gradskog kvarta, sa ciljem da posetioce podstakne da istraže lokalne zajednice i nezavisne biznise. Deo projekta zasniva se na ideji podrške malim, lokalnim preduzećima i očuvanju gradske autentičnosti.
Dve mašine su stalno postavljene – jedna u istorijskoj pošti u centru grada, a druga u restoranu sa roštiljem. Ostale se rotiraju, dok su tri trenutno postavljene u stanicama metroa kroz saradnju sa komisijom za javni prevoz Toronta.
Pored fizičke prodaje, njen rad danas uključuje i onlajn prodaju printova, mesečni „poštanski klub“ za oko 150 pretplatnika, kao i naručene ilustracije. Tako je njen umetnički projekat prerastao u održiv izvor prihoda iz više pravaca.
Njena viza ističe u januaru 2027. godine, uz mogućnost produženja za još godinu dana, za šta se nada da će biti odobreno.
Ona poručuje da bi svako trebalo da podeli svoj rad sa svetom, uprkos strahu od reakcija. Kako ističe, u početku je i sama bila nesigurna, ali ju je iznenadilo koliko je interesovanje i podrška bila snažna.
Njena glavna poruka glasi da je važno posmatrati svet oko sebe i prepoznati „praznine“ koje postoje, a zatim ih popuniti. Upravo u tim prazninama, kako kaže, često se kriju najneočekivanije prilike.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
